Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 396

Б.-Х. ИСТОЧНИК

ч.

Св. 9

молитва. Не варајте себе, ннти друге неискусне! Нека мрсна јела доносе се свештенику пошто прође св. четрдесетница, на име, на дан свијетлога Васкрсења, не за то, као да су она тобоже нечиста, па да се очисте свештениковијем благословом, него за то, што наступа врнјеме, када ће вјерни опет почетп да једу месо и остала мрсна јела, па желе у побожности оно ноно јело прнмнти као из божијих рука, односно, да нм свештеннк својијем благословом разријеши та јести, како би, употријебљавајући умјерно јела, могли получити користи и за тнјело и за душу. Спотицање пето. У јеванђељу читамо да учепици фарнсејски и Јована Крститеља говоре Христу: За што ми иостимо много и често сс молимо Еогу, а твоји учвници јвду и иију ? А он (Христос) им одговори: Можвтв ли сватовв наЛврати да иоств, док је женик с' њима? Нсго Ие доЛи дани, када Ле се отеши од њих женик, и онда Ие иостити у оне дане. И одмах прилаже к овијем ријечима о новој закрпи на стару хаљину, кад вели: „Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару ха.љину, иначе ће и нову раздријети, и старој не лнчи шга је од новога" (Мат. IX.; Марко П.; Лука V.). Из овијех ријечи изводимо ово тумачење: Не треба пришнвати стару закрпу на нову хаљину, т. ј. старозавјетно учење н народно предање о посту, кога се ви, Фарисеји, држећи, постите, не треба иришивати јеванђелској новости. За то дакле ако старозавјетни закон ставља у дужност и учи, да се мора иостити, то новозавјетни закон уништава то, разрјешује од поста. Истрављање онијех који се сиотичу. Ријечи из св. Писма, које горе наведосте, противници, служе више нама

него вама. Јер пошто рече Христос: Можете ли сватове натјерати да посте, док је женик с' њима? одмах наставља: Него ће, рече, доћи дани, када ће се отети од њнх женпк, н онда ће постити у оне дане. Но ви, по својему обичају, што вам је противно, умучасте. А ми са св. иравославпом црквом исповиједамо, да су, пошто се оте женик, т. ј. по вазнесењу Христовом са вемље на небо, и апостоли постили; и ва то смо још више ми дужни постити у одре^ено вријеме. А причу Христову о пршнивању нове вакрпе на подерану хаљину и о љевању новога вина у мјехове старе не тумаче св. оци: Јован Златоусти, Амвросије, Теофилакт, и други, тако, као што ви тумачиге. Стара хаљина, по тумачењу овпјех св. отаца, не значн старозавјетно учење нити фарисејска предања о посту, него значи — означава ■— саме св. апостоле, који још у оно вријеме бијаху као хаљина стара, т. ј. људи тјелесни и немоћни. А пришивање нове закрпе, по тумачењу тијех истијех св. отаца, значи јеван^елске заповиједи, од којих се једна односи на пост. Оне ријечи Христове дакле тако тумаче св. оци. Јеваифелске заповиједи о строгоме животу, као: о посту, о уздржавању од некијех јела, и о осталом, није умјесно товарити на старе и немоћне људе, какви тада бијаху апостоли и други ученнци Христови. Но такове заповијести треба издавати људима обновљенијем и јакијем, какви имаху бпти апостоли по силаску св. Духа на њих, када се обукоше силом с нвба. На тај начин тумаче св. оци и лијевање новога внна у мјехове старе. Читајте тумачење св. Златоустог на 9. главу јеванђеља Матејевог. Тако и тумачење Апгустиново, кога као научена човјека вн много хвалите, у 2 књизи о