Bosansko-Hercegovački Istočnik

В.-Х. ИСТ0*1НИК

Стр. т

Одговор на питања Како при вјенчању стоје жених и невјеста, а како кумови? Ко држи вијенце и свијеЂе, кад се облази око стола (налоња), ко иде за ким, а ко пошљедњи ? — Је ли оправдано, што неки свештеници мећу другобрачницима вијенце на раменаг — Које вјенчање свршује се при тројебрачницима, ђе се њима ме^у вијенци?" Оба свештенодјејстна заруку и вјенчање може свештеиик свршити само у присуству оиих који се вјенчаннју •), и у прнсуству свједока 2 ). Према томе је удешеио и само чинопосљедовање вјенчања. У Требнику је црвеним писменима прибиљежено: „По кожјствжнои /НтВрпи, СКА1Ц1НННК8 СТО/МЦ8 К г К СКАТНЛШЦН, ЛреДСТОАТ ^К. РТА1ЦЖ СПрАПДТИСА, ГфЕДТч СВАТК1/И11 ДКЈрДШ : ,и8ж'к о\|*кад Ц»д{сн810, жжа же ош8к»к»". Послије овога, не треба бољега коментара. При вјенчању, треба увнјек да стоји женнх десно, а невјеста љијево. „Кумови су тзад њих двогађ као оцп и свједоцн, да су они драговољно дошлн по божјн благослов и срећу своју". Нешто више неједнакостн има у пракси: ко треба да држи вијенце, а ко свијеће, кад се облавп око стола? Једни веле: вјереннцн предају своје свнјеће кумовима, други се држе строго Требника, који изреком велн: „И лкУе нрТелп^ а склмценннк г |4., д(ржаш,8 созадн к"кнцк1, и»крдш,д{тт1 АК1У окразо,итх кр8га". Ово друго остаје у снази 4 ), а оно прво тек је обичај, Ј ) К. Нико.тшцн. „Погок. к-к 11384. у[т. когог.^Кж. Пј)ЛК. Ц !ј |кки" стр. 682. 2 ) Кормч. кн. ч. П. гл. 50; „Кн. о долж. Пресв." гл. 3. п. 123.; Сравни: § 75. аустр. грађ. зак. 8 ) Никола БеговиЛ. Лнтургика. стр. 11(3.; „Д-Х. Источник а Год. VI. св. П1. стр. 116. 4 ) К. Н иколкјкж . „Поеоб. к-к изуч. уст. богослуж. прав. церкви" стр. 689).

из пастирске праксе. коме у Требнику нема трага. Овештеник иде иј )ва, за њим жепих н певјеста једно поред другога, а за овима кумови 5 ). Треће је пптање: је ли оправдапо, да се мећу другобрачннцима внјеици на рамена ? Истина је, у великом Требнпку нј^ед посд^кдокднплгк дког.рачно,и'к одштампана је „Глдкнзнл Никнфора, плтрУарр Константи« нополкскаг№, испок-кдннкд", па је речено: „Дкоекрлчнкш не кФнчаетсл" (! ), али Ншсита, митрополит ираклијски, (XI. в.), у своме од[овору епископу Консгантипу велн овако: С Н |лгу[Згса 1065 б:уа|Ј.ои5 оих оГбг атгсрауоОу, тј бг 'гч тгј цеџхЛГ/ Чу . хХгјо : а аоугј1)г:а та то:а0та о& ттаратг^оеГта', алла у.а: тоГ; б:уаи 0:5 тоО; уи[_1ф!.7.01Ј; бтефауоо; 'гжти^тјаг -/.а: ообгс; оибг тсотг б:а тоОто 'г7г-/.лг / 1)'г / , ббтг ообг т:с срор/ј^^сгта: то гтихлг^а, т005 то:о'јтоој атгсра^шоас 7 ). За то је и у Требнику прнбиљежено: 0$да о\(-ки> злкон Г к дкокрачнк1А 1н ц)кк1чс к ^ кнчати , кјлн К1А Ж6 Ц{ рКК ( 0КК1ЧЛИ, СИЦЈКаА НЈ С0\ рЛНАП ,г К, НО И ДКОКрДЧНКиИТ! НЈК-ксТНКЈА К' к ||ЦК1 НЛЛА= гдеттх, и никтожј когда за сн итллголан^к КК1СТ К . Лнхко је сада схватити одкуда је дошла пракса да се другобрачнпма вијенци не мећу на главу. Ту је могло основа наћн и то, да им се мећу на рамена. Али већ је Теодор Студита осудио такав обичај 8 ). У ХГ. и XII. вијеку може се, додуше, наћи црквених правила, која изреком забрањују полагати впјенце на главе другобрачнима 9 ), али то — ми већ знамо 6 ) Н. Снпкчжкок-к. п Прак. руков. иј>и отпран. приход. треб-к." Стр. 79.; п нокил скјшјки.њ" ч . IV. гл. 11. § 6. стр. 378. в ) НоКДА !КрИЖЛ/1К. ч. IV. гл. 13. стр. Зв1. 7 ) 2и7Т V. 441. 8 ) МГ$гпе. РаП'о1. »таее. 99. р. 1097. 9 ) Хћпћтап Ећегесћ!. 8. 414.