Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 404

да вам проговорим коју ријеч искрену. — Не могу да набројим осјећаје, који ми се роје у души данас, кад се сви пријатељски поздрављамо са ријечима: „Сретна ти нова година!" Само ове ријечи, које појединци међу собом измијене, довољно казују, од каке је важности данагањи дан. Иаш је човјечји зкивот пун брига и незгода, које нас на сваком кораку суеретају, — а данагањим даном почиње нам нова 1893. година, недогледно вријеме, у ком ће се сваки од нас сусрести можда, опет са небројеним незгодама, те се с њима борити као сдаба лађа на мору са бијесним валима. Али устрајна воља и марљив рад, који се је, Богу хвала, и до сада показивао код нагаега народа, би ће свакоме и од сад на великој помоћи, да савлада све своје недаће, да их преживи, да свијетла и поготена образа опет дочека много овакових данашњих празника. Али има нешто, што заиста не бих ја желио да буде и у новој години, и никада. Сви ми на име чинимо једну цјелину, која као така има своје дужности врло узвнгаене. Па да ли се ми одазивамо тој нашој заједничкој дужности? Ја ћу отворена чела рећи: г не1 и Не треба ми доказивања за ту моју тврдњу, јер о томе "довољно говори заиста хрђаво стање нагае школе ; говори и та околонст, .што наша питома Бије-

Св. 9

љина, глава Посавине Подриња, а четврто мјесто и по величини и по становништву у нашој домовини поносној Босни и кршној Херцеговини, нема још ни најнужнијих увјета, по којима би се могло закључити, да нам је пробуђена наша српска свијест, — нема свога пјевачког другатва ни читаоннце, дочим то у другим, много мањим и сиромаганијпм мјестима већ одавно постоји. Не ћу да побројавам и друге наше недаће, већ мпслећи, да је узрок томе у неслози, подсјећам вас на празник, који је био прије 7. дана, на рођење нашег Спаситеља Христа, који је дошао на земљу, да пзмири народе, при чијем се је рођењу чуо анђелски клик: „Слава Богу на висини, и на земљи мир, међу људима добра воља!" Слиједимо науци Христовој, која је за свој темељ одабрала међусобну љубав. Љубав ће нас у нашој цјелини учврстити, љубав ће нас окријепити, а окријепл.ени с мшзго већом вољом и маром латићемо се и његовања наших светиња, вигае ћемо се унаприједити, јер казао је наш дични старина, српски пјесник и свештеник Јован Сундечић: „Сталном вољом човјек брда ваља а на равни опет друга диже". Уз таке жеље и ја вас, драга браћо Срби, поздравл.ам данас с овог светог мјеста са ријечима: „Сретама нова година! а

Б.-Х. ИСТОЧНИК

0 дужностима парохијалиог свештенетва. (Наставак.)

0 другој дужности свештеничкој — свето живити, или учити своје парохијане дјелом и примјером. Кад свештеник учи парохијане своје само ријечима, онда тек само у пода дужност своју пастирску нзвршује; за то дужан је он, —- да би позиву свом одговорио, — поред учења ријечима учити парохијане своје и дјелом и примјером, т. ј. дужан је живот свој тако проводити, и тако радити, као што парохијанима својпм проповједа; јер, кад би свештеник у бесједи или проповједи и поуци својој учио парохијане своје, да буду н. пр. праведни, милостиви, поштени, трезвени и безпорочни, а сам он у животу свом био би или неправедан, или немилостив, или порочан, — то би он само друго чинио, а друго

говорио и учио, п онда парохијани његови не би ријечима његовим вјеровали, почем би лако могли доћи на ту мисао, да, кад их свештеник учи да буду добродјетељни људи, он то чини из другог неког узрока, а не за то, што је добродјетељ сама по себи сваке препоруке достојна; јер да је тако, то би је и он сам упражњавао и хранио. Отуда шљедује да, кад свегатеник у проповједи или бесједи и поуци својој препоручује добродјетељан живот, сам пак сасвим друкчије живи и поступа, такви свештеник не може са чистим образом изићи и парохијане своје учити, јер ће га и сама савјест гристи и чуће глас: Е ј 1 дч 8 силп\ (Лук. гл. 4. ст. 23). А Исус Христос изобличава га у светом Писму овим ријечима: Лицемјере\ гсзвади најирије брвно из