Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 410

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

Госиод. И рука пе моја бити против пророка који | виде таштину и гатају лаж • неће их бити у збору народа мога (Језекиљ гл. 13 ст. 3, 6 —10). * * * Оеим каквоћа и добродјетељи, које смо до сада побројали, још се нека својства изискују од свештеника, која се у шљедећим ријечимаХристовим садрже. Тако рекао је Он некад својим ученицима: Будите мудри као змије и безазлени као голубови (Мат. гл. 10. ст. 16). Триљењем својијем сиасавајте душе своје (Лук. гл. 21. ст. 19;. Ђудите у мени и ја Иу у вама. Као гито лоза не може рода рпдити сама од себе ако не буде на чокоту, такои ви ако у мени не будете (Јован гл. 15. ст 4). Ја вас изабрах, и иоставих вас да ви идете и род родите (Јован гл. 15. ст. 16). Све ове заповједи, апостолима дане, односе се беа сумње и на све прејемнике апостолске, т. ј. епископе и пресвитере (свештенике), и по томе заповједа Христос свима њима, да у свему њему подражавају и с њим се саједињавају; да би у саобраћају с људима били разумни, скромни и предосторожни ; у дужностима званија светога тачни, исправни и неуморни; у тузи и биједи стрпељиви, великодушни и непобједими. ГЈримјер оваковог владања имамо у св. апостолу Павлу, који о себи овако вели: Јеврејима био сам као Јеврејин, да Јевреје придобијем. Слабима био сам као слаб, да слабе придобијем • свима сам био све, да какогод сиасем кога (1. Кор. гл. 9. ст. 20 и 22). Ја тако трчим, не као на непоуздано; тако се борим, не као онај који бије вјетар; него мори.м тјело своје и трудим да како сам другима ирошвиједајуКи избачен не будем (I Кор. гл. 9. ст. 26 и 27), Овим ријечима апостол Павле представља ссбе за образац сваком свештенику, како треба не само иастирско званије искусно одправљати и у свијету мудро обходити се, но како вал>а и у званију своме трудити се и подвпзавати. И премда је он неуморне трудове и подвиге у дјелу проповједи Христове полагао, опет је о себи тако смиреномудровао, да се и у том за образац преставити може: БраКо! ја још не мислим да сам достигао; једно иак велим: што је остраг заборављам, а за онијем што је напријед сежем се, и трчим к биљези, к дару горњега звања Божијега у Хрцсту Исусу (Филибљ. гл. 3. ст. 13 и 14).

По овом дакле нетреба свештеник да се погорди, ако је у дужностима евојима тачан и искусан, већ да по примјеру ап. Павла смиреномудрује о себи, и сва отправљања своја заборављајући, к новом труду и подвигу, као добар војник Христов да се приуготовљава. Овоме побуђује га исти апостол Павле кад говори: Тлкш ТШМТ1 ДЛ П01ТИГНЕТ!, И Г/ИОТЈАИТ! ТДКЦ! ^ОДАЦША, ГИКОЖ1 И/ШТ( окрдз-ћ НЛГћ. Кад је св. ап. Павле избројао све дужности, које се од свештеника изискују, и кад је уједно и добродјетељи, којима треба да се одликује, назначио, онда је на завршетку Тимотеју рекао: Ово ти иигием да знаш како треба живити у дому Божијем, који је црква Бога живога т. ј. каже њему: 0 Тимотије! знај добро, и ти и сви, који ће послије тебе бити, да у храму, као у дому Божијем, неможе нико други бити свештеник, који би свете тане свршавао, људе закону Божијем учио, и за цијели род човјечији Богу се молио, осим само оваковог, каквог сам ти сада описао. Кад је дакле само овакав свештеник достојан у дому Божијем св. тајне свршавати, људе закону Божијем учити, и за њих Богу молити се, то се отуда лако увидити може, колико- је нужно и за оне, који се већ у чину находе, као и за оне, који се за таквог спремају, да буду чисти од сваког порока; а на против да буду свима до сада поменутим добродјетељима украшени. У св. Евангелију престављају се још двије добродјетељи, које су свештенику одвећ нужне, а те су: вјерност и мудрост. Оне требају, да би свештеник вјеран остао свом званију, и одправљајући то, да не би само своју сопствену корист тражпо, но да би људима Божијим. над којима је постављен, раздавао душевну рану на вријеме, ово црквеним поукама, ово тајнодјејствовањем, ово к молитвом Богу, по оним ријечима Христа Спаситеља: „Кто епч* к-брнми етцоитмк >< /«8дрми, егож! ПОЈТДКИТ-ћ Гошодтч ННД 1!,<АД1КЈ 1КОИО, ДЛати ко кј)!д<а -нто /и -брп ? (Лук. гл. 12, ст. 42. Мат. гл. 24 ст 45). Ова вјерност и мудрост тако су тијесно скопчане с дужностима свештеничким, да се свештеник ни надати неможе, да ће без њих у званију свом непостидан остати моћи. За то и св. ап. Павле међу осталим каквоћама, које се од свештеника изискују, наводи: Тако да нас држе луди као слуге Христовв и ириставе тајана Бо-