Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 411

жијих. А од пристава се не тражи вигие нишша, него да се ко вјеран нађе (I Кор. гл. 4. ст. 1 и 2). Шта пак онаквог строитеља т. ј. свештеника очекује, који нема речене вјерности и мудрости, преставља Христос у овим ријечима; До%а Ле

госиодар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли. Ж расјеЖи Ле га на иола, а даЛе му илату као и лицемјерима\ ондје ~ће бити плач и шкргут зуба (Мат. гл. 24. ст. 50 и 51). (Наставиће се).

Бесједа па г Благочестиви Хриетијапи и драга браИо! Данас, на св. Саву, управ је година дана како сам међу вама. На овај дан лани, иоздравио сам вас са неколико поучних ријечи, па, ето, хоћу и ове године да тај дан не прође без таковога шта; очекујући да ћете ме сви радо и мирно саслушати. Ви сте, до сада, сигурно више пута, од моји предшаственшга, чули говоре о св. Сави, чули сте какове заслуге он имаде за српски народ, и за његове највеће двије светијЈ .е — цркву и школу; алп, при свем том и ја хоћу на данашњи дан да Вам у кратким потезнма проговорим о том заслужном и великом мужу српскога народа. Св. Сава је био први српски учптељ и владика, а брат му је био први српски краљ. — Брат му Стеван првовјенчанп, трудио се да уједини српску државу, која је у оно доба била раскомадана на мале државице, — мучио се да од тих створи једну јаку српску краљевину; — и Бог га благослови, те Стеван уједини раскомадане српске земље и први се вјенча првом краљевском круном, круниса га сам брат му св. Сава. Док је краљ Стеван тако на једној страни држави српској добар темељ полагао, дотле је св. Сава па другој страни сасвим у другом правцу радио. — Он је на све стране подизао цркве, а поред ц,их н школе, у којима се српчад учила,

аи св. Саве. да бране и чувају српски језпк и обичаје, проповједала им се српска прошлост, а то је српска историја, челичили су се у тима школама, да гину за свето православље, да гину за крст часни и слободу златну; и та српска школа, у којој је владао чисти српски дух, би онај темељ што до данас очува Србе и Српство. Српска школа, коју је св. Саво основао, постаде дакле камен темељац спасења Србиновог, јер српска држава је истина послпје св. Саве процвјетала и дошла до највеће славе и величиие, али је на тужном Косову, на жалост нашу, сасвим и пропала; и нестали би нас било послије те пропасти, да не би цркве и школе, у којима су нас свештеници — калуђери храбрили, соколили и српским духом напајали. Црква и школа одржали су нас, — н>има хвала, а то су аманети, које нам је оставио св. Сава, и које ми треба да се трудимо одржати и у најкритичнијем времену за нас. Св. Сава је утврдио православље у народу нашему, које се до њега љуљало час на ову час на ону страну; треба и ми да чврсто стојимо у нашој вјери, и да не затиремо наших лијепих обичаја и старина, у којима живи вјера наших праотаца. Св. Сава је као што напријед споменух подизао цркве, и прву српску народну школу отворио; треба и ми сами дз* овамо додазимо по често, а дјецу нашу