Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 412

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

да редовпо шаљемо и у цркву и у школу, да им се ту отворе умне очи, како ће сретније путовати кроз овај свијет као добри Хришћани, као свијесни Срби, вриједнн грађани, поштенн људн и вијерни иоданици аемље господара. Св. Сава је горко вавађена два брата своја помнрио, и тиме спасао земљу од цпјепања и пропасти; треба и ми да завађену браћу и комшије миримо, и тиме сачувамо општине наше и куће наше од цијепања и пропасти. Св. Сава је био отац сиротињи за живота свога, а кад је умро, оставио је све на сиротињу цркве своје; треба и ми како који можемо, да помажемо сиротињу своју, да нам она не умнре од глади, голотиње и зиме. Са тих ето великих заслуга, православна црква уврстила је у ред светитеља својих — Саву Немањића, а сав српски народ опет св. Саву светкује, као опште крсно име. Права је истина, да је сваком од нас мило и свето крсно име: и св. Никола, и св. Стеван, и св. Јован, и св. Араиђео и сви други; али са двоструком побож-

ношћу ваља да светкујемо ово цијелога нашега народа крсно име, јер да овога није било, не би ми имали данас ни нашнх домаћих крсних имена. Да је ово овако, свједок су нам она ваша браћа, која су отпала од св. Саве, та данас не имају на на свом огњишту више ни своје домаће славе. Једва тек из приповједања својих старијих пачте, да су је некада имали. Светкујући овако св. Саву — ком звона звоне и свијеће се пале, на дугоме простору часнога крста од три прста, — бићемо му достојни свечари само онда, ако се угледамо у оне врлине у којима је блистао његов свети живот. А као достојни његовога светог имена свечари, свагда ћемо се ми радовати и веселити његовоме данашњему дану, који иам доноси и свагда ће нам доносити благослова Вожијег, за овај живот на земљи, и наду, за још пунију награду Божију на небу. Амин! Говорио у Бос. Грађишкој цркви 1893. С. Бјелајац. свештеник.

0 Освјештаље цртсве у Влагају — негдашљој ирестолпици Херцега Шћеиана — на нел. Госнојииу, 15. августа 1893.

Ја мислим, да нема много Срба у поНосној нам Босни и кршној Херцеговини па ни у другим много удаљеннјим крајевима свијета, а да нијесу што год слушали нли читали о Благају, његовој прошлости и првашњем сјају и о његовој историји. Али ипак, ја држим, да неће бити сувигано, ако бар само растојање мјеста кажем, у коме лежи Тзлагај од Мостара. Благај, тај —- исторнјски сноменик лежи југо-источно од Мостара, на подножју Бишћа мостарског, у врло прекрасном и прнродом украшеном предјелу. Ту вам се, браћо, на огромшш И непрнступним стјенама налази

заостала рушевнна града нашега славнога Херцега Шћепана; која се са непомичних стјена под облаке уздиже, те храбре Херцеговце подсјећа на прошлост овијех земаља. Ту је велпм, у минула времена било кормило, које је нашом славном Херцеговином-војводином корманило, судбом њезином управљало, штитило од нападаја непријатељеких сила и у окрнљу држало браћу своју. На дну непомичних стијснч, подножја града нашега славнога војводе, из пећине, као лава из вулкана, ушљед зсмаљских ерупција, истјечв