Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 472

Б-.Х. ИСТОЧНИК

Св. 10 и 11

Догмат о светоме посту. Преводи слободно из „Камена вјере" Вид. Парежанин, богословац у Рељеву. (Свршетак.) Спотицање друго.

Глава тре*а. Спотицање о камеи ријечи некијех св. отаца. Спотицање прво. Васељенски учитељ, св. Јован Златоуст у наравоучењу 46. овако говори: „Видиш ли, да живљење особнто користити може, живљење пак сад говорим; али не ако постиш, и ако кострнјет и пепео стереш, него ако презреш имање, као што треба презрети шо ". Т. ј. ако будеш обљуб.љен, ако даднеш свој х.веб гладноме, ако се од љутње уздржиш, ако хвалисање презреш, ако завист одбацшн. А овако је и сам (Христос) научно, кад је рекао апостолима: „Научите се пак од мене, јер сам кротак и смирен срцем" ; а не каже: јер сам постио 40 дана, — као што је могао рећи. Али не говори ово, него: кротак сам и смирен срцем. А кад их је послао да проповиједају, није им рекао: „постпте", него само: „идите и проповиједајте, говорећи, да се приближи царство небеско; н све што вам се уздоноси за јело, једите".... Исарављање онијех, који се сиотичу. Ннје ли пак разговјетно и отуда, колике преваре сплећете на нас, противници? Јер за што прећутасте ријечи Златоустога, које тамо за горњнјем ријечима одмах шљедују, и које овако гласе: „А ово говорећн не вичем на пост ннти га кудим; не, него шта вшпе исти врло похваљујем". Срамота вам бпло, противпици, који и нас хоћете да преварпте, п на таковога учнтеља бацате бпједу, клеветање, како би само доказали да пост не треба! Нека онпјеме уста лажлива, која говоре на ираведнгаса обијесно, охоло ц с шругањем (ТГсал. 31. 18).

Св. Игњатије Богоносац у својој посланпци Герану овако говори: „ТТосту и молитви упражњавај се, но не сувише, да не нанесеш тијем себп повреду; немој се веома уздржавати од вина и меса, јер нијесу гиуспа. Свахш. који се противи ономе, што му се заповиједа, па ако је и вјере достојан, ако и постн, ако и прориче, ако и чудеса чини: он је као вук у овчнјој кожи, и замишља погибао овцама". Исирављање онијех, који се сиотичу. То учење св. Игњатија Вогоносца вп, противници, или не разумијете, или га криво тумачите. Јер свети Игњатије Богоносац не укорава оне, који се уздржавају од вина и меса, већ оне, који тако раде, мислећи, да је вино и месо као нешто скврњаво п по својој прпродп нечпсто; јер иначе не бн поштедио свети Игњатије нн св. апостола Јакова, који се, по свједочанству древног нсторика Егесипа (Евс. II. књ. ист. гл. 22.), уздржавао свагда од внна и меса, што бијаше опће и многијем првашњијем Хришћанима, а особито онијем, којп жпвљаху по пустпњама, као: Антоннје, Теодосије, Иларион, Макарије, Симеон Столпнпк и многи други, о којима писаше: св. Атанасије, Паладије, Теодорит и други. А за успомену на све те праведннке, који искрено и строго постише, св. православна црква одредила је и дан, у који ће се празиоватн. (Видп канон на јутрењи сирне суботе). Спотицање треће. Свети оци на помјесном гангрском сабору изрекли су проклетство на јеретнка Евстатија, који није хтио да једе