Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10 и 11

Б.-Х. ИСТОЧПИК

Стр. 473

месо, а тако уједно и па спе његове пош.љедоватеље. Исправљање онијех, који се спотичу. Јерес Евстатнјева најбоље се може разумјетн нз тога самога сабора гангрскога, на име из књиге „Крмчије", која је преведена с грчког језпка (види књ. Крмчију лист 59), ђе се говори: На овоме св. сабору св. оци, који се састагае ради некпјех црквеннјех потреба, дозвавши Евстатија п сазнавши за многа његова н његовнјех пм>едбенпка безакоња: — и.зложише ова иравпла, да не бп и ми панулп у т. зв. месалинску јерес њихову, који се називају иначе и молебници. Јер р]встатијани поричу законити брак и уздржавају се од меса, и уче слуге да одлазе од својијех господара п такове примају; за цркве и олтаре не маре; допуштају да се обдржавају сабори у њима у врпјеме пјенпја и у црквицама, које су у домовима њиховијем, ђе се иоучавају молптвп, еппскопи п презвитери свршавају тајпе, казујући да онп службу чпне. И, укратко реки, преступајући сва правила црквепа, нмају неке особнте законе, — шта више сваки од њпх, шта год помисли у смпслу клеветања па цркву, а на погпбао своју, то и творн. Осудивши дакле опај св. сабор јерес њихову, наредио је да се сви, који њима шљедују, нскључе нз цркве. Ако дакле ко законити брак, илп онога, који једе месо, — осим ако је удављено — мрцппо, или од идолопоклоничкпјех жртава — осуђује, или учи слуге, да одустају од њиховијех господара и да се за ствари њихове не брнпу, или осу^ује примање божанственпјех тајана од нрезвптера, који има закониту жену; или дом божјп т. ј. цркву оставља за врпјеме пјенија због немара па на другоме мјесту науку процовиједа; или ако без во.л .е еппскопа нлн

презвптера, немарећи за њих, свршава црквене тајне, говорећп да чнни службу, и мислећи, да такове службе имају велпку снагу; нлп ко учи о принашању плодова по примјеру првенствујућпх времена; плп ко благотворне прплоге црквене, који су јој већ намнјењенп, не прнноси у цркву, него нх узпма за себе и даје онима, који су с њпм; или ако ко безбрачност назпва часнпјом од брака, но не због саме чнстоте безбрачностн, већ што се братса гнуша и оне, који су ступили у брак, осуђује, па се према њима (брачпицпма) узносн и горди; или ко пе долази ка иозванијем на трпезу ради Господа но отпусту црквеиом да једе хљеб и виио, да пије, него се тога одриче ради гордости и не прнступа са званнјем; илн ко богатагаа, којп јв стекао имање с правдом и добром радњом, понижава; илп ко се оннјем, којн носе брачне хаљпне руга, замишљајући сам неке са свпјем друкчије хаљине да бн се таковијем оправдао; нли ако жене носе неке муппсе хаљпне због ругања општој жепској одјећи, мпслећи да су тек тако чпсте и оправдане; или ако се распуштају од својијех мужева гиушајућп се брака; или ако остављају своју дјецу, п не хране их и не карају нх и не уче колико је потребно к доброме вјеровању, него под нзговором уздржљпвостп, но старају се за њих; или ако власп с глапе своје кидају ради побожности; или ако опет дјеца вјерпијех родител»а остављају своје родптеље и не одају им достојно иоштовање, мислећи да је то већа побожиост; плп ако ко пе иости иосшове , које је црква установнла и узакоиила; илн ако ко постп у не5јсљу илп у суботу, осим једиие г.елшсе суботе; плп ако се ко успомене на св. мучеиике н службе, која се њима служи, гпуша; нли, на пошљетку, ако ко преступа црквене