Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 474

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10 и 11

законе, заводећп пешто иово у својој лудости: — нека буде ироклст! Црква пак и безбрачност, која је мудро са смјериошћу похваљује, и уздржл>ивост, која је с побожоости и чнстотом прима;и удаљавање од свјетскијех ствари (свјетскога уживања) које је с мудрошћу и смпреношћу тако^е похваљује, и чнст брачпи живот поштује; и богаство, које је стечено с правдом и добрпјем радом ие куди; и просту и неваљалу хаљину, која се носи само због тјелесне потребе без лнцемјерства, похваљује; а онијех, којн носе на себи неваљале и подеране хаљпнс због лпцемјерства и фарисејства, гнутпа се. Она (црквиг) заповиједа да се поштују домови (цркве — храмовп) божјн, а саборе, који бнвају у њима, као свете и полезне љубн, не затварајући побожпостп у људскпјем кућама, већ поштујући свако МЈесто, које је удешено у име бо жггје; саборе у тијем црквама ради пјенија и опћења у корпст свију људи прима; миога пак добра дјела, која чине браћа пз љубави према сиромасима, по древноме предању прославља — хвали; илн краће рећп: све што се иалази у божанственом ппсму као и предања од апостолскијех предања св. православна црква љуби, поштује и чува. Из овога што је довде речеио, свакп може лако и виђетп и познатн, да су св. оци на гангрскоме сабору проклели јеретика Евстатија и његове шљедбеиике, пе због уздржавања од меса, и у отите од мрспијех јела, него за то, што се, оп, као н његовп ученнци, гнушаше — чуваше од мрсиијех јела, као од неке нечистоКе и иеке хране, која је веЛ ио ирироди својој скврњава и мрска. Тако т. ј. са једиакога гледишта осуђиваше Евстатије п св. закони брак.

Тако тај пстп сабор гангрскп у своме првом правилу овако говори: „Ако ко пориче законити брак, н жену, која је вјерпа н побожна, н која је већ имала у законом браку сношај са мужем својтш, мрзп илп презпре, говорећи: да она не може ући у царство небеско: нека буде ироклст ". А у правнлу другоме тај сабор овако говори: „Ако ко осуЈјује онога, који једе месо, с побожности н с вјером без крви и које ннје од идолопоклоничкијех жртав^, пли удављено или мрцино, говорећи: да се он не може надати спасењу: нека буде ироклет ". (Впди књпгу „Крмчију а лист 57). Глава четврта. Спотицања о пост св, четрдесетнице. Спотицање прво. Пост св. четрдесетннце води свој почетак од Телесфора, папе римскога; он је дакле првп установпо св. четрдесетнпцу. Како дакле установљење једнога човјека молсе да се чува код вијернијех цпјеле саборне цртсве? Исирављање онијех, који се сиотичу. 0, противннци, ви се далеко удаљнсте од истиие, говорећи ово! Јер ако потражимо почетак св. четрдесетннце, впдјећемо, да она не води свога почетка од рпмскога папе Телесфора, него од самога Христа Законодавца, којп је четрдесет дана н четрдесет ноћи постио, а у старом завјету од Мојспја н Илије. У овоме шљедоваше Хрпсту и св. апостолп, који и правило 69. о овоме установшпе, о коме смо у првоме дпјелу овог догмата говорили. Св. Игњатчје Богоносац, којн жнвљаше у апостолском внјеку, у својој посланпци Филибљаиима склањаше псте, да чувај}' пост св. четрдесетннце. На васељенскпјем и помјесиијем саборима св. оци само помињу св, четрдесетницу, а но