Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 111

вријеме. Но и у овом случају, ако болеснпк пати од ма какве хроничке болести (као што еу н. п. од јектике, катара и т. подобне), т. ј. које трају непрекидно, јелеосвећење се мозке свршити над љима сваки пут, кад болест узме озбиљне размјере, а болесник зазкели да прими благослов и потразки помоћи у овој свештеној тајни (Из обичне праксе.). IV. 0 преподавању тајне јелеосве^ења болеснику, који су на смрти, и о јелеју који остаје по свршетку тајне. 22. Догађа се често, да свештеника зову да сврши тајну јелеосвећења над болесником, који је на смрти. Тада свештеник не треба да се придрзкава правила, напријед прописаног (видп 14), т. ј. не треба да одлаже причешћивање болесника док над њим сврши тајну ј елеосвећења, већ треба претходно да болесника исповиједи, а одмах по том причести светом Тајном. и тек пошто ово учинп може почети над њим свршавање тајне јелеосвећења, да не би болесник, по ријечима Могилевим, умро у течају вршења тајне јелеосвећењц. не причестивши се божанске тајне, тијела и крви Господње (Треб. Могиле, стр. 446.) ч^. 23. У крајњем случају свештеник може скратити свршавање тајне јелеосвећења над болесницима, који су опасно болесни, „да не би због дугијех молитава били лишени Божје благодати, која се добија овом* тајном". У таком случају, но Требнику П. Могиле, свештеник може, обично почевши, да остави псалме, канон и троиаре, па да одмах пређе на јектенију: „/Ииро.н-к ГогподУ пол 1 олилка " .., а по овој да очита молитву над јелеје.м, аностол и јеванђеље и молитву нрву, разумпје се скраћено, а по том да помаже болесника (Треб. II. Могиле, стр. 4.48.). 24. Ако болееник умре послије првога помазања, то се сматра, да је над њим извршено У цјелинп тајна јелеосвећења, као у редовнијем приликама, јер по ријечима П. Могиле, први свештеник освећује и јелеј, произносећи прву молитву над ■јелејем, т. ј. Господи, милостив и цедротами Твоими..., и тајну свршује, кад помазујући болесника јелејем, уједно произноси молитву свршавања : Охк гклтмн ... и т. д. (тамо етр. 448).

25. А ако болесник не умре, послије првога помазања, то свештеник треба да се врати онога часа натраг и да изврши све, што је било пропуштено од почетка; за тим ће отпочети читање другог апостола и јеванђеља, и други свештеник помазаће опет болесника, и т. д. А ако болесник умре за вријеме свршавања тајне, свештеник треба оног часа да прекине богослужење, и свршивши обичан отпуст, да или изврши спомен над умрлим, или да се и без тога врати кући (Треб. П. Могиле, стр. 448). 26. Јелеј, који остане послије помазања, не смије ее употребити нн за какво друго мазање, нп за потребе какове друге (Треб. П. Могиле, стр. 447). Није дозвољено тако исто овај јелеј сипати у кандило и горјети, па ма то било и иред иконама. На против П. Могиле у свом Требнику управо заповиједа, да се с јелејем овијем поетупа онако исто, као што се поступа и с крвљу Господњом, у случају, ако би се нросула, т. ј. треба чистијем памуком покупити сав јелеј, па овај изгорјети у олтару на чистој плочи нли цријепу, а по том непео проеути под прнјесто или умивално мјесто, или у ријеку (тамо стр. 447—448). 27. Што се тиче обичаја, који постоји у некпјем мјестима, да се јелеј, који претекне послије помазања болесника приликом извршене тајне јелеосвећења, чува до смрти болесникове, а по том полива њиме умрли приликом погреба, то овај обичај, који се у Русији води од старинског доба московских патријараха, произкшао је је ушљед познатог правила црквеног, да се у опште мртви приликом погреба уљем поливају. И пошто се по уставу чак и Петра Могиле, пепео, који остане пошто се спали утопљени у памук јелеј по јелеосвећењу сипа у земљу под прпјесто, то ни у колико није противмо нити је за осуду, ако се исти јелеј позпе по мртвацу и тако закопа с њиме у земљу, у гробљу. Само се по себи разумије, да кад болесник остане жив, да у таком случају с јелејем послије извршеног јелеосвећења треба поступати онако, као што је то напрпјед речено (види тач. 26). Краљево (Србија) 13./I. 1894. год. С руског: Дим. К. Михаилови^. свештеник и секретар дух. суда жичког.