Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 116

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Св. 3

сима. Они су били незнабошци, и проповједници разнијех вјера, а нарочито Јевреји п Сарацени — мусулмани, настојаху, да их обрате сваки у евоју вјеру. Па су о том и причали нбсланици козарски византијском императору: „Знамо ми, рекоше они, једнога Бога неба и земље и клаљамо Му се на исток; али др.жимо и своје старе обичаје. Међу тим нас Јевреји вуку на своју вјеру, а мусулмани на своју. Пошллг нам мудра и учена човјека, који ће изобличити неправду једпијех и другијех, иа ћемо ми примити вашу вјеру". Император Мнхаидо П1. позва к себи св. Ћирила те му рече: „Иди филозофе к тијем људма, па их опрости сумње. Приповиједи им тајну св. Тројице. Дјела тога нико осим тебе не умије боље извршитн". Св. Ђирило одговори: „Ако заповиједаш, царе, то ћу с радошћу ићи — пјешке и бос, као што су ишлп апостоли; а вољан еам и пострадати за Хри^та". Имиератор му рече: „Кад би ти сам по својој вољи тако поступио, то би било похвално; но у овом случају ствар се тиче части царске власти. Иди частно, с цареком помоћу!" Света се браћа одма спремише, сједоше у лађу и запловише у Крим, а отуда ће у област козарску. Искрцавши се сретно иа кримској обали, дођоше у Херзон п ту остадоше неко вријеме да се одморе и да се боље спреме за предстојећи им посао. Знајући да ће се морати препирати о вјери с Јеврејима, св. Ђирило се усрдно занимао јеврејским језиком и књигама. Он је изучавао 1БИхов језик како по граматнци, тако исто и у мсивом разговору. Прилика бјеше за то врло згодна, јер у Херзону бјеше доста Јевреја. А бјеше тамо и Славена. Св. браћа распитиваху мјестне херзонске Хришћане о њиховим потребама и о дјелима вјере. Они су знали о животу и мученичкој смрти св. Климента, папе римског, који је овђе у Херзону, за Христа свој живот положио још у оно вријеме, кад су Хршнћане гонили и мучили, у ирвијем вијековима Хришћанства. Римскн епископ св. Климент, који је живио од ирилике на стотину година послије рођења Христова, био је амо прогнан од непријатеља хришћанства, овдје мучен И с ленгером (сидром) о врату бачен у море. О њему је бидо предање, да се је прије, сваки пут на д;ш његова страдања, море узбуркало и отступало од обале те

на дну свом показивало моћи св. мученика. Хришћани су нх виђади и клањали им се. Но тај појав је престао некако пред додазак св. браће. Но посдије модитве св. Ћирила и Методија, и посдије молења свију херзоискијех Хрпшћана а и старањем херзонскога архиепископа нађоше се моћи св. Климента. Оне бјеху свечано унешене у град и постављене у цркви светих Апостола. Један дијел моћи узеше св. браћа себи. Отпочинувши овдје, продужише пут даље по дивљој и пустој страни, гдје страдаху од нападаја и пријетња здијех и свирјепијех варвара. На пошљетку се дочепаше обаде Азовскога мора, наново сједоше. у лађу и стигоше у предјеле козарског Кагана. Као посланици силнога цара византијскога, бијаху они од Кагана примљени у његовој пријестоници с чашћу и уважењем. Та се пријестоница надазила недадеко од Касппјскога мора и Кавказкијех гора (недалеко од данашњег Астрахана). Означени су биди дани и ред, кад ће с ким водити препирке. Бјеше означен дан ради Јевреја и Мусулмана. Св. браћа, сједећи за столовима, пуним јела и пића, а окружени мусулманским п јеврејским мудрацима, поведоше сњпма разговор. Каган подиже ио тадањем обичају чашу и рече: „У име Бога јединога, Створитеља свега". А св. Ћирило подиже своју те рече: „У име Бога Јединога и Његове ријечи и Духа Животворећег". Па стаде тумачити, разјашњавати и паводити пз св. књига мјеста, која су била нужна за доказе лажности вјере јеврејсзге, „Тако и јесте, заврши он, — гдје еу ваше крвне жртве, гдје скинија и храм, гдје царство и отаџбина? Све је то нестало, кад је настао Нови Завјет — хришћански, који је дан по предеказпвању многих пророка, не само ради једних Јевреја, но и ради цијелога свијета". Кад је он свршио свој говор, Каган ускликну: „Сам те је Бог послао, да нае обавјестиш. Но још ћемо и сјутра коју рећи!" Другога дана дођоше мусулманеки мудраци. „Наш хришћански закон широк је и дубок као море, рече им св. Ћнрило, — зато га не може сваки једнако истражити и препловити; јак и трудољубив човјек напредује више, дочим слаб и лијен — мање. А ваш закон налик је на маленп и уски рукав (од ријеке), кога може свако прескочити. 111то има узвпшеног и мудрог уњему"?Таон одобрава грубе и скотске страсти