Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 93

страдања показао је Он примјер највеће смијерноотн, када је опрао ноге Својим ученицима. Знате ли, за што на истоку перу ноге? Тамо је топао предјео и на путу је сидна прашина за то, што љети врло ријетко киша пада. Људи иду љети у сандалама, т. ј. скоро боси, само комад коже (сандале) чува стопалу од врућега пнјеска и камења, и улазећи у кућу неопходно је потребно да се оперу ноге од прашине, која им је на ноге пала; прати ноге господарима код куће и гостима била је дужност обично иошљеднијех слугу. А ево и Господ наш, да би показао велику смијерноет своју, опрао је ноге Апостолпма, као да је њихов тшљедњи слуга, и при том им је ово рекао: ,,/« вам дадох углед, да и ви шако чинише, као шшо ја вама учгтих " (Јов. 13, 15). — ГГросвијећени Духом св. Апостоли показаше се са свијем достојнп ученицн својега божасткенога учитеља. Смијерност бијаше одлична црта њихова живота. Они се нигда нијесу узносили пред другима) нш-да се не препираху, које ме!}у њима већи, а ко првн, а и вијернима налагаху смијерност. Ево шта пишу св. апостоли Петар и Јаков у својим саборним посланицама: „Бог се супроши ионоситима, а иопиженима даје благодат " (1. Петр. 5, 5; Јак. 4, 6). Апостол Павле учи Хрпшћане „ Да пе мисле о високијем сшварима, него да се држе нискиј (Ш (Рим. 12. 16.), ,, ПонизношЛу чииише један другога веЛег од себв" (Фал. 2. 3). А у опће свима Хришћанима тај исти велики апостол препоручује врлине: „доброту, ионизносш, крошост и шрпљење" (Кол. 3. 12). Сви светп, које поштује наша црква, живећи већ овдје на земљи небеснијем животом, одликоваху се таком смијерношћу, да су одклањали сваку почаст. Многи су сматрали себе за недостојне впших духовних дужности. Велики све-

титељи Јован Златоуст, Григорије Вогослов бјежаху у пустињу, кад им нудише еппскоиство и тешком муком примише то велико достојанство, да спасу осиротјелу цркву Божију. Такова је била смијерност свију наших Срба-светитеља, које слави св. наша црква! Таковијем се смјернијем животом прослави св. Сава, први архиепископ и просвјетитељ српски, и други наши светитељи и угодници! А така смијерност владала је и у цијелом хришћанском свијету, док се није касније увукла и у њега гордост. Рнмски првосвештеници, који живише у првим вијековима Хришћанства, одликоваху се високим хришћанским врлинама, и ми свето поштујемо успомену тијех великијех рим. светитеља, као што су: Климент, Силвестар, Лав, Григорије и други. Света саборна и апостолска црква увијек је извршивала своје свето опредјелење са смијерношћу; она је била увијек далеко од гордости, па ће такова остати и до свршетка вијека. Као милостива мати сабира она под своја крила внјерну дјецу своју, заклањајући их од прождрљивнјех вукова у овчијим кожама. И наша ће смнјерност најпослије и побиједити, и наша ће пстнна засјати као јарко сунце, јер по св. Писму: „Бог даје смјсриим благодаш и . Православни! ви не .љубите горде, а ко би их н могао љубити ? Ко би се узвисио над ближње и презрео их, тај нема срца хришћанскога. Гордост долази понајчешће од богаства. По пгтаје све наше богаство ? Земља, нрах, — нншта више, и корисно је само као средство, да се помогне блнжњему. Међу тијем, ннјесу само богаташи горди, има гордијех и сиромаха. Вогатима говори св. апостол Јаков овако :