Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 292

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 8

јектеније и то заједно са другим стихом другога и осмнм и деветим стихом трећега псалма са припјевом: Алилуја. На проучимо и ми с тобом заједно, побожни читаоче, овај псалам, трудећи се одредити при том његов главни садржај и да разјаснммо тамне и неразумљнве ријечи и изразе у њему. Вјеруј ми, нећемо отићи од овог псалма без користи за душу, ако се с побожнтг осјећајем будемо повиновали ријечима његовпм. Први псалам у књизи Нсалтир нема никаквог наслова у јеврејској библији; нема наслова у већини грчких и латинскпх превода библије. То је, мисле неки, с тога, гџто је првп псалам као предговор к цијелом Псалтпру. „ПЈта значи темељ у. кући, говори св. Василнје Велики, подводни дио у ла|ји и срце у тијелу живога створа, такову моћ, чини ми се, има и овај кратки предговор у односу према цијелом саставу псалмова". По овом су јеиг у древности, рачунајући псалам овај као увод у књигу Псалтнр, други псалам наш називали првпм (упорзди Дел. Ап. 13, 33). И сасвпм је тако. Тумачи не без основа виде у овом псалму сушност свију псалмова. Основном мишљу његовом служи изречено Богом упутство Исусу Навину о преданости закону Божијему, као извору свакога блага. „II да не отст8пит ,г к книга законл от г к устт* ткоиук, говори Бог вођи народа јеврејскога, и дд по8чаешис/Л г. г к иеи денк и нош,к, дд уразб,м'кеп1и творити еса пислннл /л, тогдд к,ш'о= Всукеши и испрдкнкши п8тн ткоа ". (И. Нав. 1, 8). Ову основну мисао о необходности да се поучавамо у закону Господњем п да нспуњавамо заиовједи Љегове ради спасења душе и получења блаженства и разјашњује псалмопјевац у првом псалму, у ком се удаљавање од зла преставља као пут к блаженству (1—3), а пут

грјешника се преставља као пут погиблп (4—6 ст.). Но ова се мисао открива у разним варијацима у цијелој књизи Псалтир. С тога је сасвим право да се овај псалом меће на првом мјесту Псалтира, као његово заглавље. С тога сасвим право мисле и они, који говоре, да је овај псалам написао Давид, творац већине псалмова. И ко је више од Давида искусио на себи ову истину, да је само у испуњавању воље Божје права срећа, као и обртно — у удаљавању од Бога — извор погибли ? А ова истина и навјешћује нам се у првом псалму. Св. Оци: Василије Велшот, Јован Златоуст, Атанаспје Велики, Амвроспје Медиоланскп, блажени Теодорггг, Јероним, Августин, којн писаху тумачење на овај псалам, сагласно га назваше псалмом Давидовпм. По овом у неким грчким псалтирима, а а. по њнма п у нашпм — славенским и руским и назива се псалам овај именом Давида. У -славенској библијп наслов тај чита се овако: Псалом Давида нпје наппсан у Јевреја. Овај пошљедни дометак не налазн се у свима псалтирима. А ријеч псалам јесте грчка и значи пјесму. • Тако је први псалам богодухновена пјесма св. Цара п Пророка Давида о блаженсгву праведншса п погпбли грјешника, као што се опјева н једио н друго у првом псалму. 1. Еллжен-к , нже не иде нд сок-ктт* нечестим\ -г к, и на п8тн ГЈ)'кшнк1)( г к не ста, м нл гкдалшци г!Јвителеи не скде. Псалмопјевац почпње пјесму своју упутстлом иа блаженство, које чека праведника. То је стога, говори св. Василије Велики, што је „намјеран исалмопјевац с постојанством ријечи опомепути на оно, што је тешко п испуњено безбројним подвнзима п напорима : с тога подвижницима побожностн претходно показује