Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 293

на блажени крај, да би ми, у чекату спремљених нам блага, безбрижпо триилп муке садаљег живота". Блаж. Теодорит иоказује, при том и на ову још у већој мјерп зпамепиту околпост, да је п Христос Спаситељ Напг почео учеше своје такође блажеисткп.ма. И амир.-гк о\-п-д сиол\ огчааи и\ г к гллголА: Елджнш нииЏи д8\оА1'к, гаки) г г '1ч\ _ к егтк цдрствје пекегноЕ, пптамо у 2, 3, п шљедећим стпховпма 5 гл. Јенап1)е.]»а од Матеја; упореди Лук. б, 20—26. Ријечи су ове важпе за пас с тога, што разјашњују иочетпу ријеч првога псалма: Блажен-к. Ријеч ова у опште означава: достојан свакога блаженства; а блаженство, по рпјечима Господа, показује на свака блага и впдима, времена, а врх ј тога духовна и вјечна, која је уготовио Бог у царству небесном онима, који га љубе и о којима св. Ап. Павле говори, да „око не вид^к, и оу\о N6 слкшјл, н нд сердце ч{лок Н јк 8 ш взк1дошл " (I. Кор. 2,9). Прорекавши ово блаженство за праведни живот, псалмопјевац говори само о мужу, али не спомише о жени; то је за то, што, као што говори св. Василије Велики „прп једпнству прпроде (мужа и жене) он јз (псалмопјевац) држао, за означење цпјелога, показати на оно, што има преимућства у роду". Тако под именом муж разумјева се сваки човјек без разлике пола. А како да се удостоји човјек вјечнога блаженства? Као одговор на ово псалмопјевац говори: иже не иде на сок^тт*. нечестивк^т*, н на п8ти гр'кшнк1\"к нс стд, и нд сћдалшци г8кит{лси не с г кде. Сваком овом ријечи означава ту мисао, да је за получење блаженства, прнје чишеша снакога добра, нужно удалити се од сваке врсте зла. И то је разумљиво. Усљед наклоностп к злу, која је у нама, само послије окријепљења у борби са злом, могуће је

с надом приступити к чињењу добра. ^КЛОНИСА ОТ'К злд, н сотвори клдго, говорп псалмопјевац па другом мјесту (Псал. 36, 27). У осталом све расматраие ријочп које папомпњу у оиште удаљавање од зла, тешко је рећи, да је то попављање једпе п псте мпслн; опе показују па ■ разнс видове п степепе удаљавања од зла. Преи.мућство зла појављује се у људпма у почетку увпјек у мпслима и намјерама, плн, што је то исто, у внјећу безбожничком, кад човјек, заведсн ж.ељама срца [Јакон, 1, 14]. нема у себп паравствене сталности и храмље на обје ноге; с тога се оно открива у жпвоту, у дијелима човјека, као јавпо ј нарушавање закоиа, кад жеља, која се угњездпла, затрудњевшп рађа грпјех [Јак. 1, 15ј; најпослије преимућство зла јавља се као постојано скањивање у злу самонаслафаварве злом, са грубнм одеосом ка свему добром. То је стање покварепости, кад зло, као заразна болест, стреми к своме распострањењу. Те баш видове и степене гријешног живота и разумије псалмопјевац у разматраннм наи ријечима, чувајући од њих човјека. Внјеће безбожничко, по ријечима Василпја Великога, јесте — нечисте помисли, којима се чипи нечисто дјело, а друштво неваљалих људи — то је дуготрајно пребивање у злу, са жељом наметнути своје ро^ене пороке другима, да би избјегли оговарања. „Није без узрока Давид говори блаж. Теодорит — споменуо у иочетку о путу, за тим о стајању и најпошл>е о сједењу, него на протпв, тачно знајућп, да помпсао, била оиа рђава или добра, у почетку долази у покрет, за тим зауставља се и послије овога узиманеку непоколебиву сталност". Дакле у првом стиху учи нас псалмопјевац, да чувамо чпстоћу помислп, да се удаља-