Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 28

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Св. 1

Па како љубите своју матер по рођењу, тако љубите и евоју дз г ховну матер цркву; она вае прелорађа и вјечном животу спрема, ГГарохија без дркве је сирота као нејака дјеца без матере; она нас кријепи, снажи и уздиже, али тјеши, блажи и спасава. Неизбројена добра која рођена мати својој дјеци желити мозве, још већа нам добра пружа наша духовна мати црква: упућује нас на пут истине и правде; учи нас право Бога вјеровати; Бога и ближњега свога љубити као сам себе; и надати се у своме богоугодном дјелању на неисцрпиву помоћ божију,

те као богоугодни људи удостојити се свога отца небеског. Овим вам напомињем: вјечна је корист од цркве. те сваки човјек који често долази у цркву, њезино учење слуша, по њему се влада и живи, биће сретан у своме раду и спашен и овога и онога свијета. У то име будите прави синови ваше духовне матере цркве, те Богом благословени данашњом молитвом. М Ј

НА БОГО. Благочестиви хрили/тани! У тридесетој години дође Исус Христос из Назарета Галилејског, на ријеку Јордан, да се крсти од ћророка ; претече и крститеља Јована. Јован се опирао Христу, како он није достојан, да крсти њега, а Христос, пошто му све каже и како је дужан. да се од Јована крсти, тада га Јован поче крштавати, Кад је Исуе излазио из воде. отворе се над њим небеса, Дух свети сиђе на њега, у виду голуба, а загрми с неба глае Бога Оца: „То је син мој иремили, који је по мојој вољи\ а Исус се крстио, а тим је оставио нримјер свима људима, да су се дужни крстити у води — једанпут у животу, у име Оца, Сина и св. Духа; ако еу ради, да буду прави синови жи • вога Бога, који жели, да се сви људи спасу и уђу у царство небесио. Јавио се Бог, у три лица; јавила се бла годат Божија, која је спасла цијели род људскп. Благодат Божија помаже нома, да познамо и извршујемо Божију вољу, да тежимо за добром и да чииимо, оно — што је добро. Ава Доротије каже: п Без Божаје тшоНи, нико не море постати добродетељан, ни учинити какво добро, па и ако ди бојећи се каштиге и же.гио то: јер нагиа радња наше старачке, има <аотре.6у у Божијој по.моЛи. Ва то ми у сваком, па и најмањем дјелу 7 морамо молити Тосаода, да нас.^он једнако иомаже и . (Настав. монаш. економу, пит. 4). Оспм Божије благодати, треба да имамо и вољу; јер само се спасавају они, који желе

1ВЈБЕЊЕ. „АадГА КЛДГОДДТћ КОЖ1А, [ПДШТМИЛА ЧМОК^КШ.ИТ!.". Примдлчн. I спасења, а не они, који се противе Божијој благодати. Св. Макарије велики каже: „ Неисшинито неки говоре, да је човјек са свим мртав и да не може нишша добро учинити, Мало дијете, ако не може ништа да ради, нити може својим ногама иНи матери; ио отсета, оно, кад тражи машер, миче се, виче и плаче. М мати се сажали на њега^ она је радосна, гито је дијете, усиљавајуЛи се и илачуНи, тражи, и будуЛи да дијете не може доАи њој : то она сама, из велике љубави ирема дјетету, на његово дуго тражење, долазп њему и са великом њежношНу узима га, милује и хчани га. Тако чини и милостиви џрема људима Бог, са душом, која га тражи". (Бес. 46. 3.). Крстио се Христос а тиме је опрао гријехцијелог свијета. Људе је преобразио, новим завјетом; завјетом: мнра, љубавн и благочестија; новим завјетом свете науке еванђелске, која је утрла оне старозавјетне пророчке ријечи: „ Око за 0/,"о — и зуб за зуб а ! Па је замијењено милретивим и благијем ријечима: ХришЛанине! ко теое каменом, ти њега хљебом; ко те удари : по једном оораау/, пружи му и други и . За то су и пјевали анђедн, када се Христос родио: ^Слава Богу на небесима, на земл>и мир, а међу људпма добра воља и ! — Лијепа ријеч гвоздена врата отвара! А с' миром, лијенијем н духовитијем ријечпма, проповиједана је сва наука Христа Бога.