Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 114

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

И, тако у нашем народу има још деведесет и девет мана. које га убијају, иа ако за времена не настојпмо, те не почнемо својски радити, да уклонимо, што се уклонити даде, и да спасемо, што се спасти може, не треба да се зовемо народне вође. Још би коју ману навео; али доста је и ово, да се види, до шта може доћи прост народ. кад га нема ко да изведе Из заблуда.

Ово писмо завршујем Христовим ријечима: ,.Д'кллит{. дондеже св'кт"к Н/иате"! Прими драги брате израз мог оеобитог поштовања. Нсвесиње 1895. год. С братским поздравом Твој ј Христу брат: Марко С. Поповић, пресвитер.

ВЕЗ НОМОТ.И ВОЖИЈЕ НИШ V. писмо уреднику Возљубљени у Христу брате! Ко год жели какво добро учинити. без Божије помоћи не може га извршитп; јер Бог је дух, који невидимо помаже човјеку, Свако старање о људима води Творац, који је дао поредак свакој ствари. Он је почетак свему што се види. Сва створења према њему, ништава су. Једини човјек, удостојио се милости Вјечитога Творца, те је обдарен разумом и слободном вољом. И у томе има образ и подобље Божије; али и та слобода, има донекле граница. Све под небом у Божјој је власти. Он је једини источник свијех свЈетова. Неразумни и занешени људи могу само криво мислити и говорити: да човјек без Бога може какво добро учинити! Од куда би слуга био пречи од господара; или од куда би мјесец био пречи од сунца?? — Бог Вјечни, Он је оно невидимо (жарко сунце, које у нама загријева љубав према свему, што на овој Васељени постоји. Бог је сунце, које у нама крави смрзле живце, те људи осјећају тућу несрећу. И, то невидимо сунце, обасјава само оне људе, који свјетлости желе, који се не горде и не поносе, ако неку и највећу ствар учине, или измисле; јер ко им је дао моћ, да могу учинити и измислити. ? — Бог једини, Он озарава људске умове. Занешени људи, који — тако рећи ни у шта не вјерују, они зидају куле у ваздуху и износе што — какве измишљотине, као да је све од себе постало.

ТА СЕ УЧИНИТИ НЕ МОЖЕ! „Б. X. Источника". А, што Бог не казни оне, којп се Њему противе, то је сасвим нешто друго. . То је једино за то, што је Бог најмилостивији и дуготрпељив, па чека, да се многи пока1у. Ми знамо, да отац воли и најневаљалије /шјете своје, али ако то и не исказује, ипак жели, да му се дијете повинује н обрне на прави пут. Тако и Бог, Он није као многи смртни људи, који не могу ни најмању ситницу онако да пређу без свађе и казне. Бог сваком помаже, који помоћи од Њега тражи. Ми се — ирије свега молимо Богу, за своје и својих ближњих здравље, и Бог молостшш услиша топле молитве наше. Христос је и казао: Ћ Шшо год иштете у ПЈие Моје, да$е Вам се\ и ,.Досм 'к непросистс ничесоже во ид!А ,иое: проситЕ и прТилите, да радостћ влша исиолнјнл пбДЕт^к". — Јован. 16. Ако се потрефи, те се некоме не испуни оно, за што Бога моли и жели, не треба да зажали на Свевишњега, него сам на се или на своје; јер Бог без — велика узрока не може мрзити на оно, што је створио. Сељак посије сјеме, и наду полеже на Творца, да му добро роди, и Бог му праведну молитву уважи, благосдови му плодове, и землЈа се окити разном родбм. Ако смо у завади и свађи, ако разна безакоња чинимо и срдачно се не покајемо, него непрестано гријешимо, па се опет Богу молимо, да нас благослови, — као да се Бог може пре-