Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 133

примише. Оснивач Јћегон не бијаше им- иетинит; јер им ее појави у неизмјерном понижењу а, не у краљевској власти и бдеску, и његово дело, његова наука бијаше им са свим проста, она не знађаше ништа о многим церемонијама, него највише полагаше на поштовање Бога духом и истином. Претци наши прихватише позив на велики обед — позив у хришћанетво, — те постадоше хришћани, па нама, децп својој, хришћаиство у аманет оставише. Али, кад би могли само сви по науци и захтевима хришћанства живети, како би се онда уверили, да је то истинита храна, што срце и дух опоравља! Но у томе многи греше, не унрављају живот и мисли по хришћанској науци, нису добри и побожни хришћани, па да таки не би изгледали, за то износе и измишљају баш ништаве изговоре као и Јудеји и незнабошци, што не примише хришћанства. За њпхово правдање знамо и чули смо, али чиме се пзвињују хришћани, који не жпве хришћанеки? Који своју веру делима поричу, који својим рђавим владањем срамоте себе и хришћанство? Ми ћемо саслушати данас изговоре оних хрпшћана, што не проводе хришћански живот. Саслушаћемо их, да се о узроку њиховом уверпмо и увидимо, да не може наћи никаква правдања за себе хришћанин, који неморално живи. Али хришћани, што не живе хришћански правдају се тиме и веле: ]) Хришћанство захтева сувише. 2) Човечја је природа слаба и немоћна. 4) Искушење и завођење на зло "јест превелико. Врло привидне извине. Испитаћемо их појединце, па ћемо се уверити, да ли заиста правдају нехришћанско живљење у хришћана. I. Ко је хришћанин, тај мора п живети као хришћанин. Јер шта значи хришћанин бити? То није ништа друго и не може ни бити, него: Верујем да је хришћанство истинита религија; да нас је Исус, божански посланик, научио, како управо треба Бога поштовати, да нам је усадио правилне назоре о достојанству, одређењу и дужностима човечјим и да нам је показао прави пут задовољства овде и блаженства на небу, и да никако друкчије не може нико Бога иетинито поштовати, своје достојанство као човека схватити, и блаженство постићи. Ко то

не верује, тај није хришћанин и тај не би смео рећи, да је то. Али ко то верује, и хоће да је хришћанин, тај мора и живети као хришћанин, иначе би долазио са собом у највећу опреку, иначе је његово уверење са животом му у печитој борби, иначе он ради бесмислено, као н онај, који знаде прави пут онамо, куд хоће да иде, али опет тражи и иде другим нутем. Цишта се не може у овом приговорнти. Без обзира на ово правдају се они, што хришћански не живе, овако: Јест, хришћанство је. божанско дело, оно показује прави пут к спасењу, његова је наука о вери истинита, а наука о моралу чиста, света и спасоносна; средства за врлину, која нам даје, јесу изванредна; али су му захтеви престроги, и претерани тако невино, узвишено, тако беспрекорно не може живети човек, као што изискује хришћанство. Истина је, захтеви хришћанства јесу строги. Оно не осуђује еамо тешке грехе и пороке, неправду, блуд, браколомство, разбојништво, убијство и крађу, оно осуђује и саму потајну мржњу и гадне жеље и помисли. Ко се разгњеви на брата свога, тај је већ убијца, ко погледа на жену са жељом, тај је учинио већ прељубу у срцу своме — вели Исус. Оно се не задовољава спољашњим чином, законитим делом, оно изискује и чистоту намере и узвишеност побуде. „Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине липемјери по зборницама и улицама, да их хвале људи; што чинп десница твоја да не зна левака твоја" вели Спаситељ. Захтеви хришћанства су заиста строги, али и неопходни за наше спаеење. Не можемо добри и блажени постати, а да сз њих не држимо. Ко хоће једно мора и друго хтети; ко хоће да дели своје човечје достојанство, да буде поштеђен од прекора своје савести, да проводи живот радоено и задовољно и у будућем свету постане блаженим, тај мора и хришћански живети. Добра ствар, задовољство, врлпна и блаженство не да се постићи без муке и борбе. Захтеви хришћанства јесу строги, али не престроги. Бог познаје наше силе, и Спаситељ није више на нас метнуо. него што понети можемо. На против Он нас ослободи разних тегобних церемонија и не тражи ништа више од нас, него што захтева сам разум и савест, За хо и