Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Никола , Је лн давно он умрко. Онцфрије. У 1836. години, После тога, како је дошао на своју парохију пре^о Дњестра, нисам се видио с њим 6. година, али у то време, удавала се код нас сиротица — унука покојног оца Андрије Левицког, и Александар дође јој на свадбу. Вила је рана јесен, време беше лепо, месечина као да сад гледаш. ГЈосле вечерња отпочело се сватовско весеље, — музика свира, гости се веселе, играју певају, како то обично у таковим приликама бива. Врућина је била јака у собн. покојни Александар до^е мени, узе ме под руку, пза^осмо полако и уиутисмо се на брежуљак за цркву под раст, о ком сам ти већ говорио. Тамо смо сели друг уз друга> као стари пријатељи и отпочесмо разговор, кога се добро сећам и никад га нећу заборавити. — Ја сам тебе, једва познао, Александре, рекох, како си се променуо. Је си ли био, бодестан, шта ли? — Волестан сам био, брате и друже мој, ,Ј1 продужила ми се болест — у срце. (Јад ти је свет такав постао, да живи само певајући, у кога срца нема, а мени је Бог дао срца више но што је нужно, и ето ја сам несретан. Патим се и сиротујем тешко сиротујем! — Сиротујеш? А ја сам мислио да живпш и да ћеш живити по вољи. Тамо преко реке Дњестра крај је тако леп, цветан, весео, земља добра, плодна. Шта је то да ти сиротујеш? — Чуј, да ти нриповедам. Ви, светски људи, мислите, да нема сретнијег човека од свештеника . . . И сам сам тако мислио докле не познах свет и људе, али сад све друкчије видим, не онако, као пре. Ти знаш ваљда, да сам већ на другој парохији? Стр. 417 — А заш\ ^. Прва тн се зар иије допадала? — Мени се увек допадала, али не даду живити, где ти се допада, него те гоне из месга у место као преступника, и сад ми је већ суђено тако да лутам п да се потуцам до онога времена, док се не упокојим за навек у гроб. Спахије ме јако мрзе и опружили на мене своје језшсе, а ти сам знаш, да су свештеннци сасвпм у њнховим рукама. — А зашто су се тако иа тебе прогњевили ? — Приповедаћу ти по реду. — Кад сам био одређен на прву моју парохију и отишао тамо, прегледао сам све, цркву, здања, вртове, земљу и упознао сам се са људима, ја сам се молио ГосподчВогу: „ Воже ако је гвоја воља, дај да, и кости моје грешне оставим у овом месту. Ја нећу већих доходака; ја хоћу да живпм само за своје парохијане, хоћу да им будем наставник и путевођа свему леиом и добром; земљица ова, мој и мојих рад, рапиће ме". Отидем са женом да се иредставим спахиј п, — по закону, старатељу моје цркве. При мио ме је као рођеног брата, до крајностп према мени љубезан и молио ме, да се обратнм њему у свакој нужди. Шумару је пак дао заповест, да ми даду дрва из спахинске шуме, и дрва за зграде, а кроз неколико дана, видим, спахнске слуге,једии ору, други сеју, трећи дрљају и повлаче моју њиву. „Господе! хвалим и величам Вога са сузама, — зашто сп ми аао мплост, да живим с тако добрим људима!" Наскоро дође и сам спахија — да ме посети у новом стану, дознао је о свем, што мп недостаје, поседио разговарао се самном, опет ми обећао своју помоћ при уредби домазлука, а при растанку стиспуб ми руку и рече: „рука руку мије". Последње 2

Б. X ИСТОЧНИК