Bosansko-Hercegovački Istočnik

&-Х. ИСТ0ЧНИК

Св. 1 и 2

је глава цркве, њезин највећи заштлтниге и покровитељ, с тога и мора бити англиканског вјероучења. Но његова је власт, као главе цркве, да с 'мо нзбпра и потврђује еписконе по грађанским законима, црквеним канонима и установама, но догматима н у опке управом црквеннм ни ма.чо се не бави. Тпме управ.т.ају двојица архиепиекопа : каптрберски и јоркски. Што су главне основе; нм којима је подигнута англпканска црква? Прије свега англнканска црква ни мало не нризнаје својом и свјетеком и духовгтом главом свога крал.а, Она (»дбнцује црквено предање, па учи да је веома доста и једино св. писмо. да се епасемо. Од тајана признаје само двије: крштење п причешће. За осталих пет вели, да су само обреди. Признавајући ев. причешће као тајну, не вјерује, да се хљеб и вино, које се при том употребљује, претвара у право тијело и крв Христову. 0 тајни крштења, које признаје англиканека црква, учи да крштење не уништује првородни гријех. Англнканпи држе, да се не треба молити за покојнике, не допушта обраћати се молитвама светима и Богородпии, забрањује клањати се иконама. Као што смо казали, сва је англиканска вјера пуна противуријечја, јер се угледа или на протеетантску вјеру или на римокатоличку. Одбацивгпи метање на себе знака часног крста и многе знаке молитве, који еу у рпмокатолпчком; па и у православном богослужењу, допушта само, да се младенац осјени крстним знаком послије крштења. Она не

ИАВИРЦИ ИЗ „БОС. 1. Како треба да је положено тело Исусово на антимису. У ,, Босанско-Херцеговачком Источпику" за Ј81) 1. год. снсска (>. и 7., страни 265.— 272. оиисао је Виеокопреосвећени Господин „Д. Б. М. Ђ. Н." неких седам сIарих антиминса. На онис под 4. и 6. бројем наведених антиминса пмао бих неке примедбе, одноено иеправке учинити. У овдашњој ев. цркви служи се на антиминсу онак:ом исигом, какав је оиај под 0. бројем наведени и описани антиминс.

признаје светих, но ипак је одредила неке дане на уепомену неких великих мученика и проповједника вјере. Не признаје Богородице, анђела, светпх, но ииак им је поеветила неколнко дана. На пр. у част Богородичину јесте дан : Благовијести; други су дани опет у славу св. Јована Претече, апостола п јеванђелиста. У те се дане читају при богослужењу особите молитве, у којима црква моли Бога за ову или ону милост светих, које празнује. Одбацује мирономазање и рукоположење као тајне, али их је очувала као веома потреите обреде. Англиканека црквч. не признаје исповиједи, но у исто вријеме заповиједа самртнику да исповпједи гријехе свештенику и даје власт својим служитељима, да тјеше душу, која се сели, опраштањем гријехова. Англиканска је црква позајмила из римокатоличке обрасце молитава ; али римокатолици служе на латинском језику, а англиканци на материнском. Мјесто, гдје се свршава богосл ужење, јесте храм. Унутрашњост англиканских храмова наличи много лутеранскима. Сав је украс једна запрестона слика раснећа. По што англиканци не поштују икона, до најновијег временл нпјесу имали светачких игсона. Но сад све внше и впше улази у обичај, да сликају по стаклу на окнима што много наномиње на иконе. На једном је окну обично насликано распеће Христово, на другом догађаји из Спаситељева живота иди што год из старог завјета. Међу тим у самој је цркви забрањено држати ма какву било икону, а строго се пззи, да се крст не метне на часну трапезу. (Наетавиће се).

ХЕРЦ. ИСТОЧНИКА На стр. 2.0. „Б.-Х. И." за 1861. наводи ее запис тога антиминса, који гласи: „Сш иатии и Еожлннсгктми жјјјткншнктј нжј нд (л К же У Б(зкрокнУ(0 плотн н КрОКЕ ГоЈПОДД н БоГ(1 н Опдм нлшегш (н[8гп Хр'['[Т<| ПО ПрЕДЛНПО (КАТК1А к01т0чнма Ц[рКК! I. НлПЕЧ<1Т(1[А И Т. Д. Шта значи то рпмско I. иза речи „фркк^"? Каквог смисла може имати то I. у заиису том? Не значн ништа; нема и не може имаги смисла никакова. Па нашто онда то I. ту? То и није рпмсгсо I.. него је то усггрављени потез ограде, који се старачком оку В- преосв.