Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 49

Господина писца привидио као римско I. Иза речи „церкве" ограда се затвара, а иепред реча „плоти" ограда почиње, тако да запис тај изгледа овако: „Сж . . . Б[зкрокн8к< (Пдотн и крок! . . . когТОЧНМА ЦЕрКК^) Н(1П!Ч<1ТИ[Л , . ." У даљем спису, а на истој страни у другом ступцу каже се, да „преко пречаге (крста впси ланац." Није „ланац," него трнован венац, који изгледа као ланац. Венац је то, а не ланац, јер само трнован венац на крсту места и смисла имати мозве. Одма иза тога вели се: „И с једне и с друге стране крста . . . стојп по један велики анђео, с раширеним крилима, па сваки држи обадвјема рукама по једну дугу трску, или притку^ која има на врху округли колут; у једном су колуту у накрст четири гвоздена клинца, неби знао друго шта значи; и у другом су тако исто с црним капљама, ваљда означују ране." У епоменутим „колутима" нису „четири х^воздена клинца;" но шта је управо у њима тешко је тачно и Јасно одредити. То су као нека крилца, и то свега четир пара; та се крилца налазе на периферији колута, на четири места и то у накрст. Корени крилаца су на периферији састављени, а крилца су раширена, те се једно крнлце пружа у колуту, а друго изван колута. Да су то доиста крилца види се по перју, које се на истима лепо распознаје, нарочито се добро виде и раепознају телика, крупна, крајња перад. На лакту, на савпјутку сваког крилцета распо_ знаје се и видп по једно око. Та ока биће, сва. како, опе „црне капље." — Што је н како је у једном, то је и тако исто и у другом колуту. —• И1та хоће да значе та два „колута", који се налазе „на врху трске нли притке" са описаним у њима и на њима крилцима? Неби ли моглп означавати „махалице" којима су „два велика апђела" махала над и око главе Христове на крсту, те му блажили и олакшавали преголеме муке и болове и ладили му смртним знојем обливену главу? —Иначе, примећујем са В. преосв. Господином писцом. „небих знао друго што значи." Све три — од моје стране — примедбе; односно све три — од стране — В. преосв. Господина писца — учињене погрешке потичу, без сваке сумње, од туда, што је антиминс, који

је В. преосв. Господин писац при описивању нред собом имао, овештао и лоше сачуван, те се на њему све тачно и Јасно видети и распознати не може; међу тим је антиминс овдашње св. цркве доста добро сачуван, те се на њему све јасно види и добро распознаје. — Напоменути ми је, да сам још један антиминс пред собом имао којц је исти онакав, какав је и антиминс овдашње св. цркве. Па и на том се антиминсу види и расиознаје све оно и онако, што и како и на овдашњем антиминсу. Рекох већ да је антиминс, који је В. преосв. Господин писац под 6. броЈ - ем описао исти онакав какав је и антиминс овдашње св. цркве. И све, што се на описаном антиминсу налази, то је и еа антиминсу овдашњем, — осим једнога. На овдашњем антиминсу има нешто, чега на описаном антиминсу нема, или га бар у опису није. На антиминсу под 6. бројем описаном нема, или бар није описан врт са гробом Христовом. Чело ногу Христових, између јеванђелиста Јована и Марка, а иза леђа Ннкодимових мало навише је ћошкаста фигура; то Ј *е место ограђено зидом, који се савиЈ 'а у цик-цак; поједине стране те фигуре, односно поједини делови зида по дужини врло су неједнаки. У фигурн свуд у наоколо поред зида поређана су дрвета, у неких су круне округле. а у других шиљате као у јаблана. По сред те фигуре је гроб, који је у земљи, а над њим је ограда, као оно осек на бунару (студенцу). — Плоча, којом се гроб затвара, отиснута је под десни крај : један крај плоче је на земљи, а другп је наслоњен на ограду гроба; на, плочи при земљи седи анђео. Мислим, да описани врт мора с? налазити и на антиминсу под 6. бројем описаним. Кад су у свем и свачем једнаки, биће и у том. Само је таЈ врт В. преосвећени Господин писац или превидео, или описати заборавио. А сад да одгОворим на насловно питање. Онисујући више старих антиминса — седам на броју — В. преосв. Госиодин ппсац скоро код сваког антиминса наводи, како је Христос на антиминсу положен. Овде ћу навести, шта је у опису антиминса под 4. бројем речено. „Христос је положен тако, да му је глава окренута сјеверу, а ноге Ј - угу, видио сам на неким новијим иконама са свим противно, то-јест, глава му је окренута на југ, а ноге на сјевер; па пита