Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 50

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. I и 2

се, јели то по духу наше правоелавне цркве? гИли је то све једно?" (стр. 268). На то питање није одговорио нк В. преосв. Господин писац, нити други когод до данас. Бару овом листу на то^иптање одговорепо није; или, зар, ја на тај одговор напшао нисааг. — Незнајући, јели когод на то питање одговорио; а кад је већ питање стављено, онда треба на њега и одговорпти; — покушаћу на то питање одговора дати, шат погодим прави и добар одговор. Не бих рекао, да је „све једно" : бпо положен Христос на антиминсу овако; лежала му глава на северној или на западној страни; био лицем обрнут на десну или на леву страну аитиминса. Једно од овога може и мора бити „по духу наше православне цркве," а друго не. Но се пита; које? Пре одговора на ово питање нужна је једна примедба. Нема сумње, да је В. преосв. Господин писац одређивао положај главе и ногу Христових по томе, како антиминс на престолу лежи. Пошто је олтар у нашим прав. црквама окренут истоку, то се горња страна антиминса налази на истоку, долња на западу, десна на северу, а лева на југу; те је онда — да како — глава Хрпстова „окренута сјеверу, а ноге југу" или обратно, лава је на југу, а ноге на северу. Но, држим, да је боље одређивати положај главе и ногу Христових по странама света на антиминсу; дакле без обзира на то, је лп антиминс на престолу или не, те да ли је горњом страном обрнут истоку, или другој којој страни света. — А означујућп стране света на антиминсу, означићемо их, — разуме се — онако, како се оне и на земљописним картама мапама, означују: горе — сег.ер, доле — југ, десно (посматрачу — лево) — запад, а дево (носматрачу — десно) — исток. И сад се пита: на којој страни антиминса, односно с.трана света треба да је глава, а на којој ноге Христове? Глава треба да је на десној страни антп" минса, на заиаду, а ноге да су на левој страни, на истоку. Зашто?

Зато, тпто је тада Христос у гробу положен и обрнут онако, —• како и ми данас наше мртваце — по правоелавном обичају — у гроб полажемо и обрћемо: главом на запад, те лицем истоку обрнутим. —■ Као што се ми стојећи на молитви, у цркви или иначе, окрећемо лпцем исгоку, где се сунце рађа, и где се „ голицј пјмкдм " родило, тако и наше мртваце покопавајући лпцем истоку обрћемо. Кад то знамо, онда одмах имамо готову тврдњу, да није „све једно:" била глава Христова на десној страни антПминса, на западу, те гледала на исток; или била на левој страни, на истоку, те гледала на запад. Уједно имамо — рекао бих — тачан одговор на иитање; како треба „у духу г наше православне цркве" полагати и обрћати тело Христово на антиминсу треба да је тако положено, да је глава на десној страни антиминса, на западу, те да је лицем истоку обрнута. И доста, колико сам год видео нравославних антиминса, на сваком је тело Христово тако положено и обрнуто. — Видео сам и сам у једној цркви једну — свакако — „новију шсону," Јна којој је изображено полагање Христово у гроб, и на којој је глава Христова на левој страни иконе, на истоку, те је лпцем западу обрнута. Но кодико су те „новије иконе" православне, сведочи најбоље то, ко их и где се фабрицирају. Тако је на икони, коју сам видео, по дну а на левој страни, запис: „Ог. и Уег1. н. Н. Оегћаг!, Маг^агеШеп Сггап^азбе, 32. \У1еп." Да би сачувало православне цркве од неправо. славних икона; и да би показало и упозорило на биљег и знак, по коме се православна од неправославне иконе раснознати даде и може. — Славно уредништво „Боеанско-Хернеговачког Источника" у листу своме, а у I. свесци за 1894. год. „упозорило је свештенство и народ на двије окружнице АЕ. М. КонзисторијеДабрс-Босанске," које говоре о томе, да се неправославне иконе куповати и у правосл. цркве уносити несму; па ту се вели; „неправосдавне су иконе потписане латинским и њемачким језиком, и другим некаквим писменима ..." (стр. 34). Како је на споменутој иконп потпис њемачким језиком" и латиницом: јасно је, да то православна икона није. —