Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 51

Но осим тога, нма споменута икона на себи још један знак нелравоелавноетп. Као што је на тој икони тело Хрис.ово положено у праицу, правоелавном обичају противном, тако су и елова

ПРОПОВШЕД НА ДАН С Према приликама, на крсном имену у дому једи Во имја Отца, и Сина, и свја•таго Духа. . . Драги дома домаћине, миле званице и узовнпци овог дома! — Промисао и света воља Господа Бога нареди, па се и ја ево данас овдје у средини вашој нађох, а у дому мога кума и бившег ваљаног ученшса. Као ваш законота и ^читељ ваше д јечице, не могу пронуститл ову прилику, а да вам љубезна браћо двије три пријатељске не речем, и не кажем: о данашњем празннку — св. Јовану Крсшитељу , о српском крсном имену : као и о овоме освештаном св. кољиву. . . И молим вас драги слушаоци, послушајте ме неколико часака! . . . •X — Оцу св. Јована Крстптеља било је пме Захарије, а матери Јелисавета. Обоје су били праведни пред Богом, јер у сваком погледу живљаху по вољи ,Божјој. Брло еу били остарили, а порода не имађаху. Но, Захарије, како је био свештеник, елужио је у Јерусалимској цркви, тада му је анђео Господњи казао: „Захаргге! услишана је твоја молптва, жена твоја — Јелисавета родп ће снна, надјени му име Јован". — И тако и бијаше, како је анђео Гаврило јавио и казао Захарији. Јелисавета роди сина, и надјену му име Јован. — Данашн.и светитељ и Божји угодник св. Јован Крстптељ, наттредовао је као дијете, да је било за приповиједати. — У пустињи био је дуго вријеме. Живпо је еасвим просто, храна му је би.та : скакавцп и дивљи мед. — Св. Јован учио је и говорио у пустињи Јудејској: „Покајтс се, јор се приближц царство небеско!" . . .

у пимбусу око главе Хрпстове на трашке поређана, а једно је и погрешно: Н (место: И) — 6. — 0." У Тарашу (Банат; 1896. Југ Станикић парох. —

3. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА. ■ тежака говорио: Петар Стеванов-Иванчевић. — Њему у пустињу излажаху' Јерусалим, сва Јудеја, а и сва околина Јорданска. Св. Јовану исповиједаше се, он их крштаваше говорећи: „Ја вас крштавам водом, а за мном иде јачи од мене, и он ће вас крстити Духом светим и огњем". . . — И наш Спаситељ Исус Христос дође из Назарета к' св. Јовану на Јордан, и ту у ријеци Јордану крстио је св. Јован Исуса Христа, јер то је воља Божја била; а св. Јован постом, молитвом, својим владањем и Бого-угодним дјелима ето удостоји се, да крсти Сина Вожјег. Истина, св. Јован устезао се је и говорио: „Ти треба мене да крстпш, а ти ето долазиш к мени?"... — Исус му је одговорио: „Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду 1 )"... — Св. Јован Крститељ био је жртва једне несретнице и грјешнице — Иродијаде. Ова несретница учини безакоње, и уда се за свога рођеног ђевера — Ирода. Св. Јован врло је често корио Ирода и Иродијаду за то безакоње. Ирод, ма да је волио св. Јоваеа, разљути се, па како је цар био, то уапси св. Јована. — При једном весељу умили се шћер Иродијадина Ироду, и опај јој обећа дати, што јој гођ душа поиште. Она за л>убав гвоје матере поиште главу св. Јована. — Ирод јој и испуни паклену жељу!. . . — Ученици св. Јована дођу, однесу св. тијело н.егово, метну га у гроб, оду и јаве Исусу Христу за тај догађај. . . — Ето, то толико, укратко рекох вам браћо, о данашњем празнику — св. Јовану Крститељу!... — Још наши пра- шукунђеди били су многобожпи, што ће рећи, имали су много богова ; на примјер, свака кућа, њива, шума, ливада, имала ( ј >1ат. Гл. Ш., ст. 13 — 17., зач. 6. —