Bosansko-Hercegovački Istočnik

■п

Стр. 52

је евог бога. Но промишљу нашег небееног Оца, Господа Бога јединог, почну наши пра-шукунђеди примати Христову вјеру. 11 мало, по мало крајем деветог вијека сви Срби пријеђу у Христову вјеру\ одбаце све лажне богове, а само пригрле правог истиног и једног Бога. — Мјесто кућњег Бога, и за спомен свог преласка у Христову вјеру, свака српска породица узме себи за крсно име по једног светитеља — на чије име његова породица покрстила се. Рецико, Давндовићи, Мајсторовићи, Марјановићи, Ковачевићи, Иванчевићи, Милосавићи и сви Јовањштаци, покрстили су се и прешли у Христову вјеру на дан св. Крститеља Дована ; Никољштаци на Никољ дан; Ђурђевштаци на Ђурђев дан и т. д. . . . — Еле, као што чусте браћо Срби, тако вам је постало „ сржко крсно име ; запамтите, да крсно име имаду само Србп, па гдје се гођ крсно име слави, служи, ту је Србин. . . — Мало и велпко чељаде весели се крсном имену; богат н сиромах настоји, стара се, да своје крсно име што љепше прославн; у добру и у злу моли се своме светитељу —- крспом имену, који код Господа Бога заштитник и толмач молитава, свију оних, који Га славе и слузке. * — Ево видите мила браћо ову здијекицу 1 ) пред нама на софри, пуну варене пшенице, иамијешана шећером, а у срадини воштена свијећа. Све сам ја сад ово овако справљено — послттје освећења водице освештао, а ова варена пшеница овако приуготовљено и освештано зове се св. кољиво. . . — Жао ми је, али колико сам видио, кроз ово скоро шест година мога боравка код манастира, морам вам рећи и укорити вас, да сте до сад елабо и ни мало пазили на св. кољиво. Велнм слабо, јер мало сам вас видио, да доноеите кољиво у цркву, биле ни онда, кад вам ко од кућње чељади умре ?!?... — Кољиво у нас Срба правосл. вјере, као и у опће православнпх народа означаЕа; тајну васкрсења тијела ; а шећер, што је посут по ко. љиву означава: да је будуИи, жавош слађи од овог садањег живота. Кољиво је браћо у православнијех овако постало: *) 3 АЈела — чанчиЈј,.

Св. 1 и 2

„Прва субота часног поста, Зове се Теодорова Субота". Св великомученик Теодор Тирон умро је прије толико година (17. фебруара 306. год.) Он је умро с великим мукама, а за хришћански закон — нашу православну вјеру. Скоро на педесет и шест година, послије своје смрти, св. Теодор јави се патријарху Евдоксији у Цариграду, каже, му, да је цар наумио осквернити сву храну, што се на чаршији купује за јело. А то је незнабожап — цар Јулијан урадио због тога, да омаловажи наш свети закон, нашу вјеру православну, и то баш прве недјеље св. велшсог поста, кад је најстрожији наш пост. — Ал' браћо православну вјеру Бог чува, јер православна вјера учи: право и здраво вјеровати и иознавати Госиода Бога и пегову свету науку. . . — Св. Теодор Тирон рекне, патријарху, да одмах на чисти понедјељак сазове правовијерни народ, и заповједи, да нико цијеле чисте недјеље не купује у чаршији ништа за јело ; рече и то патријарху, да за храну народу цијеле недјеље вари шеницу и даје, да ту варену шеницу једу— Тако патријарх Евдоксије и учини. . . — Еле промисао Божја осујети овијем начином паклену жељу, нехришћанина цара Јулијана. . . — Нослије мало-прво реченог догађаја наша је света мати црква узела и усвојила, да се сваке године на Теодорову Суботу приуготовљава кољиво". . . — У опће браћо, учени људи кажу, да је кољиво потекло из дубљина хришћанске древности, а нрииоси се у спомен мртвих, као и на спомен наших светитеља — крсни имена, а сад ва м казах. шта кољиво означава 2 ). — А сад драги домаћине, н ви званице и узовници, послушајте ме и запамтите н ово: 1. Нека вам је на уму, да прво и прво требаш на дан свог крсног имена послати једно чељаде из куће у цркву са кољивом, кољиво ево оватсо приуготовпти ваља, као што је наш брат домаћин приуготовио. То чељаде, кад из цркве дође, и донесе освештано кољиво, понуди

2 ) Види „Истина", од 1887. год. број 17., као и „Ие-

точ." од 1890. год. овеска 12. ; — Иванчевић.

Б.-Х. ИСТОЧНИК