Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов. 1 и 2

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 53

брате свако чељаде у кући кољивом, а исто тако учини и понуди и госте! . . . — Све се то браћо чини, за здравље и берићет кућни. 2. У очи крсног имена, као и на крсном имену, сјети се брате сиротиње, убога и кљаста, гладна и иседна, гола и озебла, страна и уморена, иа по могућности и своме куд;рету, колико је који кадер, подијели и утјеши сиротињску сузу. — Боље је браво мање пнћа прибавити, а особито несретне шпиритуше •, те сиротињи тако више подијелити, јер све што сиротињи удјелимо и дадемо, то ће нам двојином надокнадити наш небесни отац — драги Бог, јер му је најмилија милостиња, и он јемац, ћефил за сиромахе. што им ми одјелимо и даднемо; знај тежаче, да је милоаииња мост, иреко кога св у џарсшво небеско дође. . . 3. Браћо, оканите се: опијања, ружна разговоЈМ, псовања , а особито при крсним именима, јер тиме умаловажавате своју славу, гријешите Бугу и своме светитељу — крсном имену. 4. Не мојте се браћо преварити, и криво заклети, и лажно освиједочити један на другога !...

5. Браћо слушајте своје зеконоше — свештенике, јер они су ваши чобанн а ниједан чобан није непријатељ свога стада. 6. Не мојте ићи уз нос никоме своме старијем, поштујте све службенике наше државне власти ! . . . 7. Особито вас браћо Срби молим и позивам, да сваки од вас набави икону свог крсног имена и метне у свој дом, у соби у прочељу на источном дувару. — Дете Србадијо. то. учините и набавите, тако вас Господ Бог и крсно име ваше помогло! И жито вам уродило! . . . 8. Напошљетку, браћо мила, савјетујем вас, да настојите па да све из живота свог крсног имена научите, и приповиједате један другоме, а особито ви, који знате читати, лако можете то учинити, па онда у кући и другој чељади причајте и читајте! . . . — Дете браћо послушајте ове моје ријечи, и владајте се, како Бог и Божји закон заповиједа, па ће све добро бити; Господ Бог благословити ће: вас, вашу чељад и све ваше миле, ваше благо и ваш усјев — сада и свагда на вијекове вијекова амин! . . . У манаст. Гомионици , 1896. год. —•

ОДГОВОРИ ИЗ ЦРКВЕНЕ ПРАКСЕ С руског прибиљежио и допунио: Вид Парежанин, свештеник и православни катихета у Бјелини. Треба ли спустити на дискос св. „агнец'

иза ријечи: „ сбатла скатмлп ^" прије раз дробљења. Подизање св. агнца послије ријечи: „вонлк.ч-ћ 1 ', кад се изговарају ријечи: гмтиа тлти.иг", значи по ријечима Симе.она Солунскога , и др., подизање Нсуса Христа на крст, а раздробљене и унакрст по томе постављање на дискос, значи само распеће Господа Исуса Христа на крсту. С обзиром на таково тајанствено значење св. агнца. не треба спуштати св. агнец на дискос по подизању прије него се раздроби на диједове; или, боље је, да се више не спушта докле се не раздроби 1 ) *) Видио сам да више свештеника, пошто подигни агнец, опет га спуштају на дискос ; па тек по томе отирућу руке губом, читају молитву : ^Рдздрокл/МТСА и и проч. а за тијем га раздробљавају. Агнецем не треба крстити, него само подиЈш га кад се изговарају ријечи: „[КАТМА гмткшг" Пособ. к-к изуч. Никол. стр. 440.. види „Б. X. Источн". од 94. св. 4. и 5. стр. 170. 1. примј. Златојева). ф

Али прије него се раздроби и спус^и на дискос агнец, ваља да се придржи у лијевој руци, мало више дискоса, а десном руком ваља узети па све честице што су на днскосу свете за живе и мртве које су помакнуте горе, ваља губом | ближе средини помаћи дпскоса и тек тада побожно приступити раздробљену св. агнца Мисао пак некијех, да је оправдано дио агнца „1С а поставити на честице за живе и мртве с обзиром на ријечи: „нд јкаткмп*" или „нл рлЗ^.НН^^-К ПрЕЈТО/Ј^^-К ПОЧНКЛАИ Бог" II НрОЧ., нп ј е умјесна, Јер на тај начин честице за свете, за живе и мртве, лако би могле пријенути за тај див агнца. па се заједно с њимс спустити у путмр, те бн се тако дале причестницима (кад их има), што се у служебнику веома строго забрањујује свегатенику 2 ).

2 ) Примјгдбз на 22. тмчд-у : „Некодико савјета богослужбене праксе. Стр. 351. — 2.