Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 376

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

Христови апостоли, и положен основ црквеном законодавству. Истина, Спаситељ није дао цркви готов зборник правила, али јој је показао цијел>, а дао средстка, с којима се постнзава та цијељ. Вожаиском науком својом. коју је три године и око три мјесеца свијету казивао, чинећи чудеса, каква нико без Вога чинити не може, положио је сва основна начела , по којима његова црква има да се уређује и да дјелује у свијету. А апостоле своје послао је у свијет, да распростру ЕБегову науку, утврде црквену зграду и њезино законоа,авство. „Идите и приповиједајте Јеванђеље свему свијету и свјема народима" 1 ) рекао им је Он. Апостоли, идући по заповиједи свога учитеља по свијету 2 ) призиваху проповједничким гласом вијерне пошљедоватеље науке Христове и сабираху их у општине н друштва црквена 3 ), којима одре^иваху и ростављаху пастире 4 ), давајући свјема иисмене и усмене напутке како ће се управљати у разним странама свога духовнога живота. — Даклен на науци Христа Спаситеља, која се налази у св. Јеванђељу. па на уредбама, које се внде у апостолским дјелима и посланнцама и усменим напутцима апостолскијем ударен је темељ ') Тамо. ») Мат. ХХ УТТТ.. 19. и 20.; Рим. X., 18. ») 1. Кор. 1., 2.; XVI., 19. ') Тим., 1. 5.

на коме се подигла и усавршила, течајем времена законска црквена зграда. Црквено се право развија у списима св. отаца и учитеља црквенијех, особито оннјех, који су живјели у златно доба хришћанске просвјете и браништа, у трећему и четвртоме вијеку. Св. оци учили су, да је дар божји, царсрво небесно, приуготовљено за све чланове цркве Христове, и да ће вијерни имати топлу љубав према својој светој цркви, ако буду учествовани у жнвоту своје цркве ријечима и дјелима онако, како је Спаситељ установио 5 ) и како су радили аиостоли 6 ). Осуђујући сваку самовољу, због које се порађа неред и немир у цркви, св. оци упућивалн су на саборну форму црквенога законодаЈ ства и управе, која има право да управља ријечју божанствене истине 7 ). Даље се развија канонично право у задругама васељенских и помјеснијех сабора у списима, писмима и одговорима појединијем људи, црквенијех пастира и учитеља, који су били наоружани знањем догматичким и каноннчким и који су тумачили правила васељенскијех и повременијех сабора; за тијем се развија и данас канонично право судском праксом црг веном. ») Мат. ХУШ., 17—21. ' 6 ) Дјела ап. XV., 1—14. ') Ап. пр. 34., 37 ; IV. вас. 19 ; VI. вао. 8.; VII. вас. 6 ; Вас. Вел. 47; аи. уст. књ. 8, гл. 28. ће се.)

Кумство при св. тајни крштења. (Наставак.)

При том би се запнсивало у особиту књигу име крштеног као и име кума; а о овоме нам свЈедоче поменута дјела на истом мјесту, „Првосвештеник — говори аутор поменутог дјела —

заповједа свештентттттаа, да запишу и онога, којп се оглашава и кума". Према томе, када би кум приводио оглашеног крштењу. тада би имена и једног и другог читала се у црквеним књи-