Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 462

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

ности нема Србима правоелавног закона, нема епаса ни житка. 0, ви родитељи! кућне етартешине и сеоске ! гајите слогу, љубав и послушност, то вас Господ Бог дужи, а особито ви родитељи и старатељи пред Богом ћете џевап давати за своју дјецу и млађе, ако их нијесте васпитали у послушностц и слози. Из непослушности сви се гријеси рађају. Непослушан инсан, свако ће зло прије учинити, него послушан. Ви Српкиње дјевојке и младе, слушајте своје старије укућане, чврсти и челични будите у својој прадједовској православној вјери, која је најстарија и најпотпунцја, па зато су нам многи и многи завидни, али ништа за то; невјерујмо никоме, своју вјеру чувајмо, држимо

све што Је нагае српско, као, ооичаЈе, ношњу и све што се слаже са нашом вјером. Немојте се брзћо повађати за туђима обичајима. не скитајте се по зборовима других вјера, а ви младе и дјевојке не долазите у чаршију безпослени, јер ви видите, да ова чаршија пуна је иновјер^ца, па није лијепо и паметно да ходате по чаршији безпослени, јер је свијет, као свијет, зла уста рећи ће свашта, а то наш српски образ поднијети неможе. Испитајмо браћо сваки сам себе, па онда затецимо се, да више гријештити не ћемо, и да ћемо још чвршћи бити у нашој вјери, и у свему што је наше српско, и што Србина Србином чини. Сваком своје, а нама наше. Амин! . . . У Јајцу, на Богојављење 1897. год.

Петрова лествица д}' ПоДИДИТ! КТ! КИ1ШИ докрод^тмк, кг докрод^тми ж: рдз&и-ћ, к-к рлз&и^ ж( козд(ржлнУ(, к-к козд!ржлн'['и ж( тгрп^ж!, кг Т!рП^нТи Ж! Е.1ДГ0Ч!СТС'1, К-К КЛЛГ0Ч![Т'Ги Ж! КрИТОЛК)К|'!, кг Ерлтолкжж Ж! лмкокг. 2. Петр. 1. ; 5—7. Апостол Петар набраја седам плодова вјере указујући на саму впсину — К РУ Н У дрвета хришћанских савршенства — љупав. Сваки од ових плодова или рађа сљедећи, или подпомаже ка његовом происхођењу, а еваки сљедећи узвишава или усавршава онај плод, који је пред њим. Вјера рађа добродјетељ, или наравствену силу духа. Апостоли су вјеровали, п без страха. и бојазни проповиједали су (2 Кор. IV., 13). Ако искрено вјерујемо, искрено и желимо испунити вољу Божју. Нема другога и бољега средства за побуду наше воље ка свему добром. Али с друге стране. једна вјера, без добродјетељи, без тежње ка^свему добром, врло је недовољна : она је, по ријечима апостола Јакова, нечиста' (Јак. I., 27), немоћна и шта више мртва (Г1., 17.)' Добродјетељ , освећена вјером, сила је воље, рађа разу.н, или просвећено дјелатно знање свету мудрост у свима дјелима, која разликује добро истинито од лажнога, право зло од тобож, њега, Божје од човјечјега, вијерно од невјернога. Не рађа разум добродјетељ, него добродјетељ

швнога савршенства. одушевљена вјером, упаљује чнсто вцдЈ - ело у разуму; он је живош, у ком је и видјело. Нј шта је и добродјетељ, ако нема духовне мудрости? ревност не по разуму (Рим. X., 2.). Дакле духовна је мудрост савршенство неопходно за добродјетељ. Од духовнога разума најближим начином рађа се уздржање од страети; јер он открива сву лажљивост њихових обмана и еву опасност њихову ради савршенства духовнога живота. И обратно: очишћење срца од страсти много помаже ка узвишењу и утврђењу духовне мудрости, слично онемв, као што чист ваздух чини лик сунца за нас више јасним. Научивши се побјеђивати страсги, мн^тим лакше можемо побјеђивати и савлађивати сва оискушења спољашња. Тим начпном уздржањ олакшава нам трчљење. Али и уздржање без трпљења не може бити савршено. Нетрпљивост, малодушије у биједама, сами по себи су већ слабост духа, а ослабљени дух с поља чини сс иеспособним ва побјеђење и унутарњис непријатеља својих. Као што очишћење срца од страсти, тако исто и великодушно иоднашање биједгг олакшава побожна вјежбања Хришћавина; пешто, на про тив, орчга овога свијеша и пријевара оогатства загуше ријеч Божју у срцу, и она без рода остане (Мат. ХНХ, 22., Тако уздржења и трплсње олак