Branič

БРОЈ 5.

Г> Р А Н И Ч.

173

како збирне ствари пе _ сматра као неке за млшљен е правпе објекте. да-то нпје ни при симвоаској _ традицији имао на уму п т. д. Осим те тако отсечве разлике у митљењу између призпатих зналада и коментатора, ту стоји још и та околност. што је то несаорно, да је у доба, кад је грађен аустр. гра]). законик, та већ номенута теорија о збирним стварима доиста владала и да је на редакторе тога законика тадашња теорпја у опште имала доказанога и пресуднога утпдаја — иа зар та околност не спада такође међу важне елементе логичкога туначења? А кад се још и сам граматички смисао законскога текста слаже са тим елементом логичкога тумачења, онда умесност и оправданост изме■ пивога тумачења у таквоме случају постаје веома сумњива. Др. Деренчин наводећи Упгерово већ поменуто тумачење §-а 427 уједно помиње како тако исто као Унгер мпсле „мало да не сва старији коментатори." Можда би у другоме случају то могло јако да побије цену и вредност Унгеровоме мишљењу, што се он умешао међу те „ старије коментаторе" и шго усваја њпхово већ „застарело" схватање, алп у овоме случају, о коме је реч, тп су „старији коментаторн" за Унгера веома јаки савезнацп, јер ти старији коментатори припадају истој правничкој школи, којој су припадали и редактори законика, они стоје иод упливом исте теорпје и они према томе могу много нута да буду боље и неиосредније обавештени о самој намери и мисли законодавца, коме и по времену и по правничком образовању стоје тако близу, него што то могу бити новији правници. Тако н. цр. најстарији коментатор аустр. грађ. законика Цајлер нема сумње да је веома поуздап вођа и сведок, кад хоће да се сазна, шта је законодавац управо хтео н мислио при некоме законскоме опредељају, јер је Цајлер учествовао п при самоме грађењу законика. И по Цајлеру може да се види, како је аустријски законодавац одиста збирне ствари схватио као правну целину, као „јуристичку" ствар. Далеко би ме одвело кад бих опширно наводпо његове речи. Само ћу овде то навести, како тај стари коментатор међу осталим каже: „Од те лесне предаје ослобаћа закон што се тиче залоге , као и што се тиче ирибав љањ а прав а саој ине, сам о оне пок ретне ствари, које ио својо ) природи пи сц сиособне за телесну иредају (сПе етег когрегНсћеп ТЈећег&аће гћгег Ша1иг пасћ пШ Јаћгд вгпд), као што су гражбине, товари_ (Ггасћ!§и(: ег ), сто вариште робе и друге з бирне ствари ."')

*) в. 2 е 111 е г, Соттеп*аг ић. п, а!1§. ћиге. Оеае^г!). 1Г. стр. 257.