Branič

174

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 5,

Не могу још даље отезати разговор и цитате о овој ствари. За мелг' је јас но, д а израз закопски „покретне ства ри, које по самоме своме ство-ру не доауштају телесну рр едају' или као што Цајлер каже „ао свој >ј арироди нпсу способне за тел. предају" никако не значп, да се те ствари не могу телесно предати само збпг извелних механичких тегикоЛа Зар би когод могао казати, да неко стовариште робе или стадо оваца и т. д. баш не доиушта телесну предају п > самоме створу свома или је по самој својој арироди несаособно за такву предају ? Очевидно то нико не би могао казати, па дакле на аустр. законодавац, јер је извесно п њему, као и свакоме другоме, морало бпти јасно г да телесна предаја једпе збирне сгвар т у неким случајевима може истина бити скопчана са великим тешкоћама., али да заго ипак није баш сам створ или баш сама природа тпх ствари таква. да она не би допуситала или би их чинила неспособнима за телесну предају И према томе онда нема сумље, да тај закопски пзраз о створу и прпроли збир вих ст вари сам о онда добцја ло гичкога смисла и сам) онд а се може разумети, кад се стане на то гледиште. да су збир ае ствари замишљени идеадни правни предмет и, кој и немају телеспе екзистенције. Да сама ирирода. сам створ једне за мншљене бестелесне ствари не доиушта телесну предају, та је јасно и зато је дакле аустријс ки законодавац тај израа и употребио . Из свега даое излазп да тумачење Експера и Деренчина (бар по моме схватању) није друго до аргумептација Де 1са - е ЈегеиДа 1- ) (какав бп требао да је закон) а ннје Де 1а^е 1а1:а ( какав ;е у истини закон). Екснер је имао ту у осталом похвалну тежњу, да оно, што има у закопу и како је у њему одређено. измири и у склад доведе са данашњим схватањем и данап;њим правилнијим теоријским погледима г па је овд I уиотребио све своје признато оштроумље и своју правничку диалектнку, да појам те символске традицпје но аустр. праву тако копструише, како ће он и данас још имати п г авничкога значења а да се не коси са новијим правним појмовима и погледнма. Он је према томе навијао и натезао законски текст на тај свој калуп, али му то ипак није испало за руком као што сам покушао бар летимично да. покажем. Имао бнх за доказ томе још по нешто да наведем,

') Ма да се Екснер од тога прекора нарочиго брани в. ТгасШшп, сгр^ 168, прим. 48.