Branič

384

Б Р А 11 11 Ч.

БРОЈ ] 1 .

шиие Ш1 цредност покрађе пе етаиља (, е као уелов, од кога би зависнло да ее крађа иазове тешком. 1 ) Овакву особину н строгост, у оцеин крађа из лађе нли са етоваришта ваља тражити у самом заиимању, којим се енглески народ одлнкује од осталих народа. Зна се. да су Енглези народ, који се парочито бави трговином, и то највнше поморском. Енглеско богатство највише је новерепо поморској трговинн н лађама. Па да би што јаче заштитили главну чињеницу сзог богатства, то је савршено природно, што су Енглези овако строги на спрам лоиова, који би им, крађом са лађа нли обала, доводили у опасност ту њихову гл&ику чмаовиву. Д,у>утим чародима може \1 да илгледа ово сгрого; алн трговачки дух енглеског народа налази, да је са свим на свом месту, да се овако заштити животни интерес народни. Овакав нравац енглеског казненог права може само да се одобри, оцењујући узроке, са к"јих је постао тај правац у енглеском праву. Особине народне кадре су да извине и какву закопску строгост, само ако би ова билн саразмерна интересу, који лежи у тој особини. За то се ни енглеском казненом праву не може да замери, што је овако строго при карактеристици крађа из какве лађе или са обал* и стоваришта. Но и на томе није се зауставило енглеско казнено право. Шта више, норед тих крађа с лађа у опште или сговаришта, г Борђе IV. даље је прописао, да би биио тешке крађе и онда, кад би ко шта украо са лађе, која би се тоиила или бп иначе још била у каквој опасности. Овоје, разуме се, врло природно, јер кад је тешка крађа са лађе у опште, она треба да буде још тежа, кад се то вршн у времену опасностп за лађу. А исто тако енглеско казнено право даље узима, да би била тешка крађа и онда, кад бн ко шта узео и однео од ствари, које би па обалу биле избачене од какве иотоиљене или иначе пропале лађе. Само што се ова последња крађа не сматра увек за тешку. Енглески законодавац иоставио је неку разлику нзмеђу та два случаја крађе са >) 8 I е р ћ е и, ст г '. 278