Branič

БРОЈ 12. Б Р А Н 11 Ч. 4 б-

ћпм нотезима. Да су злочинн данас тако исто многобројнп као нре више столећа, налази нисац узрока у томе, што се казненоиравна наука у место да се на жнвоту и љеговгш појавима осппва, губи у абстракдијама. Мсс.то ФилосоФирања мп се морамо трудити да ирестуинике упознамо ; данашња наука захтева, да што више уђемо у сам живот п дух преступников. Отуда данашњи законодавац и судија морају будним оком да мотре све напретке, које психијатричари и антрополозн на пољу казн. ирава чнне. За скитнице, којима је иреступ прешао у природу, зна иисац само једно средство : затворити их на пеодређшо време, (па ма и на цео живот) те их тако за друштво безоиасним учинити. Писац чини пажл>ивнм, да нијс данас главно питање нобољшање кази. завода, всћ иобољшање људи, чланова другитва. Поред наставе и других могућих средстава, он за ово захтева још и нрелазно стање између затвора и слободе, за које су се већ и Холцендорф, Белтранн-Скал»ја, Тау®ер п други изјаснили. За основу се мора узети методична нодела престуиника на елучајне п оне, којима је иреступ нрешао у обичај ; овп носледњи морају бити иодељенн у ЈЈ,ва реда : у оне за које има изгледа, да ће се још ноправити и у оне, за које за то нема више изгледа. Ово су у главном мисли ппшчеве. Последња глава се занима шиљањем нрестуиника на острва и т. д., али то за наше прилике иије од особитог пнтереса. У овом смислу иисали су у последње време нарочито проФ. Лшт (Марбург) Хамел (Амстердам) и Гаро (Лијон). Еако је преображај казн. завода и код иас надневном реду, то смо ми сматрали за дужност, да учииимо пажл.ивим на дело белгијског научара, чија се вредност може само онда оценити, кад се само у руку узме н ирочита. — 3!. Р. ХЈеСннћ. ИЗ СУДНИЦЕ. XIII. По §. 24. у вези са §. §. 344 . 376., 377 , и 278. грађ. закона. трошкове око оправке и одржања масеног имања сноси сам уживалац имања, а не и наследници, која то имање не држе и не уживају. (Одлука опште оедчице Касац. Суда).

Начелинштво окр. крагујевачког, решењем од 3>. Марта 1884. год. ЈУ2. 22-. иареди г!)и Катарини удови. Арсенија Т. из Крагујезца као уживалици целог ц,еговог имања, да стрехе дућана масених сасече н тргне по регулацији, што се и изврши иреко кнрајџија, који