Branič

Б 1> Л 11 II Ч.

„ По пзвпђетни м и 1шизнати м оки.и10ст1ш«г у „поглод у осиорсног п рпва, стојн пз ме!у стра дака . овака^ ојцхо ш ај : _ тужит.с.1>1:а као удова пок. Арсеицјц. :јаксзда_ ј^ужцвалн ца цело г његово г пмаља, које с е и нала;јп у нлнну Фактичној држашшн ; а ту жсни као цризна та закони наследннцп :;а сада имају само п равну тнтул у на н аслеј.е но _Г )с .ј икаквог п рава ужнва ња, и по то.ме до пријема .насл еђа г.а ужнвање и располага ње онн остају с а мо голи <-опств ти%и_ без ш;акк е мате р п.јалне користн од наслеђевине; дакле сопственици са огран пче њем једн ога од оних права, кој а су ио садржини §. 211. грађ. за:;. оптнн услови за појам сопственост н. а |ДТрема~овако утврђеном одношају суд је погрешно применпо на расправу овог случаја пропис §. СБО. грађ. зак. који, говорећи о неуговореним услугама треЛих лица према сожственику, дозвол>ава накнаду у облику деловОЈства. Јер овде тужитељица као уживалица имања ннје треће лнце, а ни туженн као огранпчени наследници ннсу неограничени сопственици по §. 211. грађ. зак. но такви постају тек по смрти или удајп уживалице. „Кад је_ дакле локазаио _Ј1а тужС1ш_._аа са да не.мају ннкаква учеш ]]а у ужпв ању на слеђ евпне пок. Ар сеннја. он да се питање о накнадн с порннх. трошкова пма дп Јккчцкгвп ло §.2-1. у везн с а §. § . 34 376. ^377 . и 37 8. граП. закона кој н као_ снец пјалнц за оваке случајеве утврђују то н ачело : да >/живалаи умања со.м сноси туошкове око његова олужања ; прелкг чему п осиорени трошков п око оправке дућана на дају на Јздш тељку, која нх и ужива, а не на тужсне." Но Аиелациони Суд не хте усвојптн ове приметбе, иегопод2~. Анрнла тек. год. Бр. 531. даде ове противразлоге : „Прописн §. §. 24., 344., 376. и 377. грађ. зак. односе се на оне трошкове, које ужпвалац каквог имања нма сам да сноси, којп се једино односе на најнужније иотребе да се имање одржи, — а овде тај случај ннје, јер је имање, на које тужитељка нма правоуживања сасецањем стрехе у тако стање доведено, да га тужитељица не би могла уживати, а такве трошкове дужни су тужени као сопственици имања сноситп у толико пре, што тужитељпца није то имање ради своје веће корпсти сруншти морала, већ је учинила но наређењу властн, у ком случају тужени као соиственици дужнн су о. свом трошку да исто имање поставе у оно стање, према коме се уживање тужнтељкино не сме окрњити. Па кад је то тужитељица учинила у место тужених на корист њихову, то је тиме задобнла праж> накнаде по §. 630. грађ. зак." Одлуком опште седнице Касационог Суда од 6. Маја тек. године Бр. Н97. оснажене су примедбе оделења као закону еаобразне, и иозван је Аиелациони Суд да по њима поступи. Саопштио с. м. и.