Branič

148

БРО^ 5

па ако би такав неправедан рат био и усиешан, њиме бн се врло тешко могло иостнћи оно шго се хтело. Ни једна држава внше се неће радо упустити у такав рат и ;;рема томе би свакп рад таког човека остао безуспешан. А ако страпа држава има оправданог разлога за ратовање, онда је пзлишно наговарање таког човека. Но нрп свем том, ако би такав случај баш иаступно, онда је умесно да се држави призна право, да таког велеиздајника казни смрћу, јер је његов рад у истпни претно државном онстанку. Такав је човек веленздајник у правом смпслу, јер њега на ово д.ло не подстиче родољубље, већ идш себична освета или друга каква себична це.љ. Сасвпм је другче код оиих иолитнчких крпвица. које се такође обележавају као велеиздаја н којима је цељ иасилна иромена владаоца и устава. Код овпх предузећа није увек у опасности државни оистанак. Исторнја нам ноказује толике примере насилне иромепе владаоца и насидних иромена земаљских устава, а ни у једном случају нпје држава проиала т шта више у већинп случајева држава је пмала извесне користи бпло да је под новим владаоцем држава увећана, било да је услед насилне нромене устава држава у своме развпп.у у напред коракнула. Разуме се, да бн ее п без насплне промене владаоца и устава могао учинитп још лепши наиредак, када бп земаљски управљачи размишљали о тим нужним променама п самп их привелн ка извршењу. Код овпх нолптпчкпх кривлца иримена најстрожпје казне т нарочито смртне казпе, нема свог оиравдаиа, јер држава од нанадача нпје нанлдпута у цељн да се понншти државна егзистенца, но у цељн, да се ионрави оно што он у државп налази да је зло. Учшшоца не нодстпче на велеиздајппчко предузеће нека нпска н себпчна цељ, као што је то у првом случају,- већ га па то гопи љубав п пожртвовање према својој домовшш. У оном првом случају учииилац жели зла својој држави а у овом другом ои јој жели добра. Историја нам показује безброј такпх велеиздајника, којих су тежње бнле у даиашњем напреднпјем духу онравдане, али су због неуспеха