Branič

620

б р а н и ч

број 17 и 18

је по \ 188 грађ. поступка да је имање које је тужиоц под пописом непосредно од Мплапа купио ипак продавато јавно средством надметања 1 Марта 1881 год. па продаја прекинута, што је тужиоц поред положени раније 30 дуката Милану, положио и власти за дуг, што је Милан дуговао тужепом Јовану у 130 дуката и 9'80 динара, тако, дакле, положио је свега 160 дуката и 9'80 динара а остало још да положи Милану 49 дуката и 2'20 динара, колико му још по уговору припада, а ово је доказ и разумно се узети има, да је тужиоц. и на јавној продаји признат за посреднога купца имања, које је пописом по 2 469 грађан. поступка било залога за известан дуг, онако, као да је и у јавне књиге уведено, према чему је прибелешка тужеиог као доцнија од пописа и за други дуг од 20 дуката стављена 28 Фебруара, неважећа према тужиоцу, који је имање под пописом купио и тако на имању постојећи јавни терет власти исплатио и има се скинути. Па кад је тужиоц исплатио дуг туженоме средством власти, која је вршила продаЈу имања, онда је он тиме постао купац и сопственик пописаног имања и по $ 469 грађ. пост. и 489 истог поступка ступио у права, да се њему тапнја без икаква терета изда као купцу од 9 Јануарара 1881 год. те по опоме после овога дана нико није могао ово имање на нме пређашњега господара Милана као туђе по \ 314 грађ. законика дугом оптеретити ни на њега стављати интабулацију, иа ни тужени Јован 4 Априла 1881 год. за доцнији дуг по исправи од 2 Априла 1881 г. када је тужиоц већ био купац имања и по уговору и на јавној нродаји, те његова интабулација као на туђем имању ни опстати не може, по томе више, што је овако стање куповине утврђено и извршном пресудом окр. суда од 4 Фебруара 1888 г. Бр. 1771 због противлења у заштиту позваног Милана, да тужиоц остане купац имања и непристајања да га убаштини. »Кад је дакле Милан, дужник туженог, отуђио пмање пре него је издао туженом обвезу на 150 дуката и пре него је туженп овај дуг на име Миланово интабулисао, и кад је тужиоц пре задужења Миланова и пре интабулисања туженог за купљено имање иод пописом положио власти на јавној продаји колико је овој требало и остало дужнику, онда ирема овоме и 469 и 489 грађ пост. нема места позивању туженог па Ц 292 и 298 грађ. законика и на то, да се он интабулисао пре него је тужиоц продају код суда потврдио, по томе више, што је он — тужени — примио новац, који је тужиоц положио власти за ово имање као залогу туженога, те је он потпуно нзмирен, ,Но и без овога интабулација туженог не може опстати ни по I 303 под а грађ. закон., што по стању ове ствари стоје околности и докази, да је задужење Миланово туженоме и интабулисање овога било несавесно, у намери да се осујети куповина тужпоца и да се оноштети.. „За несавсспост Миланову докази су :