Branič

број 1 7 и 1 8

Б Р А Н И Ч

621

а) Што се он не ггрима заштите по тражењу тужиоца који је за имање 210 дуката исплатио и у куповини и нресудом утврђен, већ иде на то, да остане интабулација тужепог на имању тужиоца ; б) Што је он издао облигацију после и његове и јавне продаје имаља тужиоцу и у њој дозволио туженоме интабулацију на имање, које је јавно продавато и продато и које није имао; у облигацији ставља да дугује од готовог новца на зајам узетог н обвезује се да врати без интереса, а у одговору тврди, да је ову суму задужио се био туженом по тевтеру, као да сме ко оволику суму по тевтеру поверити, па још на обвезу без интереса дати, а пресудом од 28 Фебруара 1881 год. Бр. 2754 и тражењем наплате за коју је имање у попис и узето, противно томе тврди се да тужени није Милану ни мању суму без признапице и без интереса веровао, а камо ли онолику од 150 дуката ; в) Што се наведеном пресудом о одржању уговора продаје и куповине доказује, да је се Милан, који и сада тужиоца неће да заштити, противио одржању уговора продаје, изговарајући се, да га тужиоц није испунио, при свем том, што је овај, као што је казато, и Милану и власти положио што је по уговору дужан био, но кад је видео, да му то не помаже, он је тражио, да уговор падне, што је преко половине оштећен, па и то је била измишљотина, јер се вештачки доказало, да имање не вреди ни онолико колико је за њега тужиоц дао њему и власти за његове дугове. »Несавесност туженог тврди се тиме : а) Што се поменутим списком надметача и уверењем извршне власти доказује, да је и он на јавној продаји имања Милановог падметач — купац — био, и да је тужиоц као купац продаватог имања за исто имање положио власти колико је требало, те је тужени измпрен за своју досуђену тражбу, дакле, знао је да је имање отуђено и да није више Миланово, те да му као на туђе ни залога бити не може, иа ]е ипак после овога од Милана узео чак 2 а интабулисао 4 Априла 1881 год. обвезу, у којој стоји, како је Милан од њега узео на зајам 150 дуката без интереса; б) Што се он изговара, да је горњу суму веровао Милану без интабулације, што је у њему имао поверења, јер је доста пута плаћао за њега дугове, па му није одрицао, а противно томе тврди се, јер је он Милана пре тога тужио за 128 дуката, зашто је имање и узето у попис, а осим тога и за особени 20 дуката на плаћање чега је Милан казатом пресудом осуђен на плаћање 28 Фебруара 1881 г. дакле у очи дана продаје пописатог имања за наплату прве осуде за коју је он тада и намирен. Међутим не стоји ни то, да он из поверења није сматрао за нужно да се интабулациом одмах обезбеди, него да је то учинио кад је видео, да је Милан почео да врда, већ стоји да је он исБРАНИЧ ГОД. II 39