Branič

Број 3.

Б Р А Н И Ч

Страна 29.

чина или преступа, која се само фиктивно узимају као једно дело и због тога строжије казне — кад изричу: „да продужени злочни или преетуп може само онде постојати, где има више чинова али еано једно дело°. По том примедбе хоће, на против да прекомерно истакну ту исту објективну страну изричући: „а где сваки чин преставља засебно дело, ту не може бити говора 0 продуженом злочину, ма да би сва та дела потицала из једне решимости, јер овде би недоетајала објективна страна дела. А где ове нема ту не може битп ни говора о продуженом злочину." Апелациони Суд не може да се сложи с примедбама по томе, што се при продуженом кривичном делу иоједина кривична дела, односно повторавања једнога дела, која га састављају, само у фикцијп и узимају као чинови тог једног продуженог дела, те с тога и сматра, да примедбама изведени закључак не би тачан био, кад би се узело, као што примедбе упућују, да кривично дело, које се понавља под свима осталим условима или елементима побројаним у горе наведеној деФиницији, не би опет састављало једно продужено кривично дело, ма да би сва та, на тај начин понављајућа се — дакле више дела — потицала из једне решимости, јер за овај суд примедбе нејасно иска"зују, која би то објактивна страна дела у том случају недостајала, кад објективну страну продуженог дела као појма, управо н преставља број поновљених злочинстава или преступљења под горе казаним усло вима — са означеним елементима — односно наведени чинови истог дела. На основу наведеног и §. 279. крив. пост. враћа Каеац. Суду сва акта на даљи закони рад. По овоме Касацпони Суд у општој седницп 19. аирила 1897. Бр. 2528., нашао је, да су примедбе I. одељења на апелациону пресуду на закону основане, а да против разлози не стоје: I. За то, што ни Првостепени ни Апелациони Суд није показао ни један једини од карактернпх знакова, који се по §. 70. крпвичног зак. за продужено дело траже, него је Апелациони Суд одобрившп пресуду Првостеп. Суда, изрекао само то, да је дело у продужењу учињено, а мало ниже опет вели: да нема отежавних околноети, као да продужено кривично дело може бити без отежавних околноети, кад последња реченнца §-а 70. казненог законика овако гласи: „при чему продужење и број дела узеће се за отежавну околност;" II. ДеФиниција, коју је Апелациони Суд у својим разлозима испиеао као деФиницију §-а 70. крив. зак. 1Ш ')е подпуиа, јер је она преписана само из прве по•ловине §-а 70., а друга половина с погледом на §. 69. еа свим је изостала. Изостао је дакле онај карактернн знак, по коме се тражи, да су сви ти чинови (дела) такве природе, да се могу сматрати као саставни Делови једнога (продуженога) дела. Сац би настало

питање: шта може бити предмет повреде код продуженог дела? Не упуштајући се у пространије разлагање може се у кратко рећи: да предмет повреде код продуженог дела може бити само један објекат. Шта треба разумети са речи: „један објект," — треба потражити објашњења у науци. Овде ће Касаоциоик Суд са два примера да покаже, коликосу ногрешне деФннкције, за које Апелационп Суд вели: да су оне деФиницнје нашег закона и науке, што не стоји. Ево тих примера: Први пример: Три трговца добију једну собу у гостионици и своје новце у трн иакета банава метну у асталску Фијоку и забраве је, па оду у варош, да купе еспапа. Слуга гостионичарски сазнавши з& новце, реши се да их покраде, и удешеним кључем отвори Фијоку и у три пута у размаку подужег времена украде сва три пакета. Овде имамо једну решимост, три чина (дела) крађе једног вида, и три повређене својине, трију повређевнх лпца. Пита се: јесу лн ово три самостална дела у стицају (§. 69.), или је ово једно (продужено) дело, јер се овде налазе сва тра карактерна знака, који се за иродужено дело траже, а ти су: а.) јединство решимости; б.) више чинова (дела) једнога вида; и в.) сви ти чинови (дела) јесу саставни делови једног (продуженог) дела. По деФиницији Апелационог Суда ово би био стицај, јер су овде три својине, тројице госиодара, поврећене. Но овде ваља имати на уму то, што сва три пакета банака могу бити предмет својине једног лица, а друго што закон крпвични не штити својину, он то оставља грађанеким законима. Он дакле не казни што је туђа ствар узета, него ктззни што је туђа ствар узета из туђег притежања (или као што Немци кажу (Ое^уаћгбат). И ако овде има трн лица, ипак је само један објекат повређен, и закон казни баш због повреде тога једног објекта. Покрађена три трговца подижу три тужбе по грађ. закону, а држава подиже тужбу за једно (продужено), дело по крив. закону. Други пример: Слуга се решп, да покраде извесне етварп свога газде, па удешеним кључем отвори подрум и покраде вино, доцније удешеним кључем отвори шиФОњер п украде аљине, удешеним кључем отвори касу и покраде паре. Овде има једна решимост, три дела једнога вида, и својина једнога лица, на ппак три самоеталне крађе, јер су три објекта, три затворена простора (Оетсаћгват) повређена. Овде објекат овога дела није својина. него притежање, затвор (Оетеаћгнаш). III. Противразлози Апелационог Суда као да би хтели рећи, да јединство решимости и овде ностоји, где би се чиновник одважио, да чини злоупотребе једнога вида, кад му се за. то подесна прилика укаже, или где би се један зликовац одметнуо у ајдуке са обелодањеном намером да чини само просте крађе,