Branič

Страна 30.

Б Р А Н И Ч

Број 3.

дакле, делЕ1 истога впдк пресТупе. Ово не би било јеДинСтво решимобти', него једнакост намера, т. ј. намера ј!днога биДа; или јеДне врсте, те би овде био стварни ('/гицлј (§.' : 69.)' а ие продужено дело (§. 70.). Јединство решимости може само онде постојати, где има правога јединства, по коме се намера простире на читави низ појединих чинова (дела); где се јединство намере јавља у напред утврђеном плаиу, по коме ће се извршити сви иоједини чинови (дела) у току подужег времена. Једном речи: јединство решижости није ништа друго до јединство воље у јшожини чинова (дела). По овоме је Апелациони Суд према примедбама Касац. Суда нашао, да је оптужени учинио дела у стицају и казни га са две хч>дине затвора, коју је пресуду и Касациони Суд 12. VI. 1897. год. Бр. 9482. одобрио. Саопштио Жив. С. Ивковић пиеар Касације.

V. При одр8"ђиван.у количине пензије, Главна Еонтрола не може се упуштата у оцену питања о праву на пензију. С. М. чнновник, указом Краљевским буде стављен у пензију на основу §. 70. зак. о чин. гра!>. реда. Према овоме С. обрати се Гл. Контроли и затражи, да му она на основу чл. 18. тач. 10. и чл. 109. зак. о уређењу Гл. Контроле одреди количину пензије. Расматрајући поднета документа од стране молиоца, Гл. Контрола нађе, да молиоцу недостаје два дана до десет година указне службе, и како по §§. 70. и 71. зак. о чин. грађ. реда чиновник задобија ираво на пензију тек но навршетку десет година указне службе, то према горњем молиоц и нема права на пензију, па га за то Гл. Контрола решењем својим од 6. Маја 1897. Бр. 6547 одбије од тражења, да му се одреди количина пензије. • По жалби молиоца С. М. Касациони Суд примедбама свога II. оделења поништи предње решење Гл. Контроле са ових разлога: Кад је молиоц С. указом стављен у стање покоја, и кад се он ирема тач. 10. чл. 18. зак. о уређењу Г. Контроле обратио, да му она одреди количцну пензије, онда је и дужноет Гл. Контроле била, да му према поднетим документима и указу одреди количину пензије, а не да се упушта у оцену питања, да ли је молиоц испунио све услове, који се; за пензију траже мимо чл. 18. и 109. свога устројства, јер питање о праву етављања у пензију и праву на нензију не спада у надлежност Главне Контроле. Гл. Контрола не нрими ове иримедбе Кас. Суда, но да ове противразлоге:

1. По §.71. зак. о чин. грађ. реда нраво на пензију задобија чиновник кад дееету годину службенаврши. Молиоц није навршио десету годину службе и по томе он није стекао право на пензију. И ако Касац,. Суд сиори Гл. Контроли, да се упушта" у питање, да. ли је молиоц испунио све услове, који се за пензију траже, опет да би Гл. Контрола могла да одреди количину пензије, мора она по дужности да оцени, да ли је дотично лице испунило све погодбе,- које условљавају пензију и које су неопходне, да се одреди количина пензије, иначе нашта би било од потребе подносити доказе. Чиновнику стављеном у пензију најмања је пензија 40°/о његове систематичне плате, и то кад 10-ту. годину службе наврши ; — тај минимуМ не сме Главна Контрола умањавати, а то би морала чинити, када, би јој се ставило у дужност, да одреди количину пензије и ономе лину, које није навршило десет год. службе, које дакле није законом ни задобило право на проценат 40% као најмању меру, и онда Гл. Контрола или би требала да обиђе закон и досуди 40% систематичне плате у пензију и ако чиновник није то право по закону задобио; или би требала да обиђе закон, који говори о најмањој иензији, па да му досуди мању пензију, него што је закон као минимум одрсдио; у ком случају требало би прво утврдити, који би то проценат био за чиновнике, који нису навршили десет година службе. Дакле морала би се обићи или законска одредба. о условљеном року служења или о условљеној најмањој пензији. Другога излаза не може бити. 2. Истина је, да. по §. 68. зак. о чин. граЗ). реда Краљ ставља у пензију чиновнике; истина је, да по §§. 1. и 29. истог закона чиновник задобија сва тамо означена права указом; али опет за то нико не може добити више права него што му закон даје, нити сезбог једне грешке, која се може случајно поткрасти Министру кад подноси Краљу указ на подпис, могу појединци да користе иечим, нашта иначе не би по закону имали право. 3. Касациони Суд у својим примедбама спори Гл. Контроли, да се уиушта у оцену питања ирава ва пензију, но Главна Контрола и у овом случају није то нн чинила, она је по чл. 109. зак. о своме уре;ђењу хтела, да одреди молиоцу количину пензије, и уверила се, да јој је то немогуће учинити, јер молиоцу не може да одреди проценат, који је.законом утврђен. И кад неко нема у основу. права, он га не може имати ни за количину пошто једно друго условљава. 4. Ако би Касац. Суд остао при своме разумевању изложеном у примедбама свога оделења, онда би Гл Контрола била можда принуђена, да Досуди молиоцу онакву пензију, колика му ио закону припада.