Branič

стр . Р >76.

в р а н и ч

бро.т 16

риче се у исто доба са пресудом. Она се не објављује, него се само доставља. На основу овакве одлуке од оштећенога тражена сума мора се у току три месеца, но достави одлуке, тражити код државног одветншнтва онога земаљског суда, у чијем је домашају (срезу; донесена пресуда. По истеку три месеца застарева то право. 0 тражењу решава највиша судска власт дотичне земље, против које се одлуке у току даља три месеца може судским пугем поступити. За ту тужбу искључно је надлежан земаљски суд, а тиме је за сваки случај отворен призив на највиши Државни Суд (Кешћвдепсћ!). У оним случајима, у којим је Државни Суд у ирвом и последњем степену надлежан, ступа на место благајне савезне државе: благајна државна (Кешћзсааве); на место највише судске власти појединих држава: државни канцелар, а на место државних одветништва поједцних држаза: државно одветнишво (Ке1сћ8ашуаН8сћаЛ). Што се тиче количине вакнаде, закон вели само, да се мора накнадити материјална (имовна) штета, која је настала услед извршења казне. У нојединим случајима мора се доказати, колико она износи. Онима, који имају ираво на издржање, мора се онолико накнадиги. колико им је, услед извршења казне, од издржања укннуто. —

То су у главноме наређења тога закона, који као што рекосмо, није задовољио очекивања, што 'су на њега полагана. Један од његових критичара, који износи слабе стране овога закона, завршује своју расправу тврђењем, да еу ограничења накнаде, која се законом обезбеђује невино или неправедно осуђенима. поглавито основани на Фискалној бојазни, али „тим ограничењима нови закоа више личи камену него давно траженом хлебу."

Д -р Адфонс Ривије, одлични проФесор и,научник, од страних правничких ауторитета код нас најпознатији 'и најпоштованији, — проминуо је напрасно од капље у Брислу 9. (21) јула.

М . С. М.

Ч И Т У Љ А

<