Branič

БРОЈ 16.

бранич

стр . 577.

Ривије рођен је 1835. у Лозани у Швајцарској, учио је у својој домовини, у Паризу и Берлину, где се 1862. хабилитирао као приватна доцент; од 1863. био је проФесором на универзитету у Берну, а 1867. позван је и примио се катедре римскога права на университету у Брислу, на ком је остао до своје смрти. Норед римскога права, он је по смрти чувенога проФесора Арнца предавао и међународно право. Његов огроман и онште признати рид на правним дисцинлинама, које је предавао, а нарочито на пољу међународнога нрава, почиње нарочито од 1869. када је нокренут чувени часонис „Кеуие «1е с1гоЈ1; 1п(:егпа(1опа1 е(: <1е 1е§181а1;1ои сотрагее", међу чије највредније сураднике спада Ривије. Када је иницијативом покретача тога ревија основан на скоро за тим „Инетит)т за међународно право", чије одлуке годишњих скупова уживају ауторитативну важност код научника и државника, Ривије био је један од највреднијих чланова његових, девет година као главни секретар и уредник органа тога удружења, а три године као председник. Његова многобројна дела из међународно-иравне науке прибавила су му име и глас опште признатог ауторитета п одликовање избраног судвје у неколико међународних сиорова између разних држава. Осим многих чланака, реФерата и критика у разним правничким и другим научним часописима, он јо аутор многих дела, од којих Кемо — упуКујући наше читаоце на нотнуније побројање. његових радова на нредговор г. Д ра Веснића у његовом преводу, „Основи муђуиароднога нрава" — споменути као најглавнија ова: 1пћ-ос1ис1шп 1и8(,опчие аи с 1 гог (; готаш, 1870—72, др. пзд. 1880; ТгаКе е1етеп(;а1ге с1ез 8иссе88ши8 а саизе с1е тог(; еп <1го1( готаш 1887 • Хо(е 8иг 1а Ниега(;иге с !и <1гоК с1е8 &еш ауаи(; 1а риђНсаИоп с !и ји8 ћеШ ас рас18 с1е бггоНив 1883: Е1е1пеп(; с!и с1гоИ 1п(;ета(;10па1 рпте ои с1и сопНК <1е8 1 о Г8, 1884. (На српски превео Јов. Аћимовић 1887.); Б11ега(;иг1п81;ог18еће ТЉег81сћ{ <Јег 8у8 (;ете шн! Тћеог1еп (1ез Уо1кеггеећ (;8 аеК; ОгоИиз у ХолцендорФ -овом „Напћћисћ с1ез Уо1кеггесћ (;8 К I., засебно на Француском 1889; Бећгћисћ с1е§ Уб1кеггесћ (;8, 1889; Рго^гаште с1'ип соиг8 с!е ЉоК; с!ез ^епз, 1889; Баз &ап2б818сће Ст1гесћ(;, 1890: Ргес18 с1и с1гоК; с1е 1'атШе готат 1891; Рппс1ре8 с1и с1го1( «1е8 §еп§, две књ. 1896. у срнском преводу (Основи међунар. права) од Др. М. Р. Веснића књ. I. 1897. „Сви се Ривијеровирадови одликују великом ерудицијом, бистром критичком анализом, правном логиком, прецизним излагањем и извођењем резултата. У својим критичким приказима и ре®ератима, који је посао савесно и зналачки вршио кроз дуго БГАНИЧ ГОД. V. 3