Branič

стр. 146.

Б Р А Н II Ч

БРОЈ '2.

»Солидарност обвезе дужника тужилачке стране,. не може се изводити из облигације, коју је за доказ овог свог тражења поднео тужилац у тужби, кад је та облигација замењена осудним решењем ирвостеп. суда од 24 априла 1889 године Бр. 8790. Према томе по томе се осудном решењу имају ценити сва права п дужности које налазе свога основа у облигацпји и кад поменутим осудним решењем тужиочеви дужници, нису осуђени, да овај дуг солидарно плате и тим решењем тужилац задовољан био, ма да се њнме солидарна обвеза његових дужника по облнгацијп претворила у просту заједничку, — то се он од овог свог тражења као неумесног има одбити, е тим да је по § 98 грађ. пост.. дужан платити туженоме трошак црпчињени му овим спором. „Са наведеног Апелац. Суд на основу § 317 грађ. пост. пресуду првосгеп. суда преиначује и пресуђује: „Да је тужилац Хариз пречи у цраву наплате из депозита положеног за рачун Николпн и то на једну трећину, а за остале оспорене две трећине његовог примања, одбија се, као од тражења неумесног." Апелациони суд, за своје разлоге не наводи ни један закон. пропис, противно тач. 8 § 305 грађ. ност. који прописује, да у пресудн мора бити: »ао коме се иа.ра,графу закома иресуђује Сем овога он је тужиоцу досудио право на Ј / 3 депозита, о чему и није.спор а то је противно тач. 3 § 304 грађ. пост. и тач. 3 и 5 § 305 истог поступка. Међутим, он је по § 317 грађ. пост ирвог одељка био дужан вратити иредмет првостепеном суду, да овај иресуду у овоме допуни, ако би се овом приликом морало и о овој трећини судити [ма да је тужени Анђелко упуђен на иарнпцу односно ове УЈ. Тиме, што је Апелац. суд. [немогући за своје разлоге навести закон. прописЈ донео оваку пресуду, без ослонца на закон, увео је у правосуђу нашем једну опасну новину, која прети опасношћу не само за имање но и за живот појединаца. Ова напомена важи и за Касац. Суд, који је донео помен. решење од 8 марта 1900 год. ј\« 2012 такође без законског ослонца. Последњи одељак § 317 грађ. пост. гласи: »Ако пак Апелац. суд нађе, да није што но посгупку, као што треба оцењено, или ако нађе, да је што иротиву материјалног закона пресуђено, он ће својом