Branič

Број 7. и 8.

„Б Р А Н И Ч

Страна 135

XIV. ОДЕЉАК. Т а к с е. § 120. Рад Коморе Одбора, Дисциплинских Већа, као и пензионог Фонда не подлежи таксама. XV. ОДЕЉАК. Пискарачи (надриписари). § 121. Онај, који заступа странке пред судовима, или другим властима или корпорацијама, или саставља акта, уговоре или друге исправе, а на то законом није овлашћен, чини кривично дело које се казни новчано до 3.000 динара или затвором до три месеца, или обема казнама. За постојање овог кривичног дела свеједно је да ли је за рад примљена каква награда, или се само из множине састављених исправа или аката, или из честог посредовања, подкошења тобожњих приноса или других околности, може с разлогом извести намера за добитком. За суђење ових кривица, надлежан је срески суд, по одредбама Закона о кривичном судском поступку. Кривични поступак има се повести на предлог државног тужиоца или Адвокатске Коморе, који имају сва права тужиоца. XVI. ОДЕЉАК. Прелазна наређења. § 122. Они Словени, који добију држављанство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а у другој су држави већ били адвокати, могу после једногодишње вежбе код адвоката, полагати адвокатски испит и по положеном испиту бити уведени у именик које Адвокатске Коморе. Уз молбу за упис у именик, мора се поднети уверење Министарства Правде о томе, да од стране Министарства нема сметње, да се молилац уведе у адвокатски именик Коморе. Они пак адвокати Срби, Хрвати и Словенци, који су до 28. новембра 1918. године стварно вршили адвокатуру на територији бивше Аустро-Угарске, ако постану држављани наше Краљевине, могу бити уведени у именик адвоката без вежбе и без полагања адвокатског испита. Ова одредба важи и за оне адвокате, који су право адвокатуре добили, по закону о признању квалитативних погодаба за стицање адвокатуре и јавног бележништва од 30. јула 1919. године. § 123. Први Одбори Адвокатских Комора изабрани по овом Закону, дужни су унети У именик адвоката све оне адвокате, који

буду вршили адвокатуру, кад овај закон ступи на снагу. Лица, која су стекла права на адвокатуру по садашњим законима или били адвокати у нашој Краљевини могу то постати ако имају услове из § 2. сл. а. и б. и § 4. овог закона. § 124. Одредбе овог закона о вежби и испиту не важе за оне адвокатске приправнике, који су у томе погледу у нашој Краљевини већ испунили захтеве досадашњих закона и уредаба места где су вршили вежбу до ступања на снагу овога закона. Ако су услови овога закона блажи, примениће се одредбе овога закона. § 125. Дисциплинске истраге, које су поведене против адвоката и адвокатских приправника, пре но што је овај закон стао на снагу, настављају се и врше по прописима овога закона. § 126. Министар Правде овлашћен је да изда ближа упуства за извршење овога закона. § 127. Закон овај ступа на живот од дана кад га Краљ потпише а обавезну снагу добија после три месеца по обнародовању у „Службеним Новинама". Од тога дана престају важити сви досадањи закони о адвокатима и адвокатским приправницима, као и други законски прописи, из специјалних закона, који се односе на адвокате и адвокатске приправнике у колико су противни одредбама овог закона.

Кратко објашњење и мотиви Главних одредаба предлога Закона о адвокатима у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца I. ОДЕЉАК Стицање адвокатуре § 1-8. У § 1. предвиђено је, да се адвокатура стиче уписом у именик адвоката код дотичне Коморе, и кад то адвокат уради и положи прописну заклетву, може одмах вршити адвокатуру (§ 1.). У § 2. побројани су услови, које по правилу мора доказати сваки онај, који жели бити уписан у именик адвоката. Ови услови односе се на особу, квалификације и претходну вежбу. Комисија је унела новину, да адвокат може бити наш држављанин без разлике пола, јер мисли да не треба женским лицима ускратити ово право према способностима, које3 *