Branič

Страна 136

,Б Р А Н И Ч"

Број 7. и 8.

су у последње време показале, а нарочито за време рата. Иначе овакве одредбе постоје и у другим законодавствима, као у француском, швајцарском и т. д. па и већ је неколицини одобрено и у нашој земљи . да врше адвокатуру. На правном факултету нашег Универзитета има више стотина уписаних женских лица, те по свршеном школовању не би требало њима ускратити и ово право, — јер би њихово школовање у противном било бесциљно. Комисија је у овај пројекат унела да адвокати могу бити и они, који су свршили правни факултет не само у нашој земљи, већ и на страни, који би одговарао нашем факултету, ако испуне и остале услове, јер не налази разлога, зашто би ове правнике, који су свршили сличан факултет на страни, искључила, кад они већ морају имати у нашој земљи прописну праксу као и остали. Из овога члана нарочито се види, и то Комисија подвлачи — да није ограничен број адвоката, који се може у именик увести, јер то одговара начелима целокупног уређења наше земље (§ 2.). У § 3. набројана су она лица, која могу тражити да буду убележени у именик адвоката без вежбе и адвокатског испита, из разлога, што се сматра да квалификација и дужи рад тих лица на положајима, означеним у овом параграфу замењују прописану вежбу и адвокатски испит. Последњи одељак § 3. да судије не могу бити за прве две године адвокати у месту, где су судије, Комисија је изоставила, налазећи, да нема оправдања, јер такав адвокат где год је радио као судија не може се примати заступања према § 22. овога пројекта, а иначе слично ограничење не постоји ни у закону о судијама за оне судије, коједолазе из адвокатског реда. Комисија ради потпуности сматра за нужно овде напоменути да постоји представка професора правног факултета Београд. Универзитета, којом су молили да им се упоредо са професуром призна и право адвокатске праксе и да ова и ранија Комисија за израду Закона о адвокатима изузев једног члана није могла уважити ову представку, налазећи да би то било на уштрб и професуре и адвокатске праксе (§ 3.). Одбору Адвокатске Коморе морало се дати право да ускрати упис у именик адвоката у таквим случајевима, када је молилац доказао додуше све законске услове, али када постојетакви разлози, који оправдавају потребу да се у адвокатски сталеж не примају таква

лица, која му не служе на част или која могу да уздрмају поверење у званичан рад адвоката или која доводе у опасност адвокатску самосталност. Овде је покретано питање, да ли адвокати могу бити у исто време и председници општина или кметови, па је Комисија нашла, да су те две дужности неспојиве и да једна другу искључују, те се тако има и разумети т. в. овога параграфа и т. § 33. овога предлога. Ако би се ипак нашло, да би адвокати могли уз своју редовну дужност вршити све дужности (с платом или без плате), то би се могло накнадно унети овде или у закон о општинама. Одредба § 5. да вежба приправника има да траје пет година одговора данашњим приликама и важности позива адвоката, који захтева да адвокат има што више стручног практичног знања, вештине и спреме, а све то може се постићи само дужим искуством и дужом праксом. Са ових разлога Комисија је и предложила (§ 127.) да се укину сви прописи о адвокатима и приправницима, који су унети у специјалне законе, а који предвиђају мању праксу него што то чини овај предлог, као на пример чл. 112. Зак. о инвалидима: чл. 278. финанс. закона 1924/25 за измене и допуне у закону о судијама код чл. 7. и 11. од 29/1-1922. год. и т. д.. Од ових пет година предвиђене приправничке вежбе једна година мора бити без прекида у суду, три године најмање код адвоката, а пета година може се провести код других административних власти тако, да се ова пета година може збирати, ако је приправник провео по неколико месеци код појединих предвиђених надлештава. Ред по коме се ова вежба од 5 година на горњи начин има да изврши равнодушан је и не утиче ни мало на стицање права за полагање испита. У § 6. Комисија је учинила измену, да у случају, када Одбор Адвокатске Коморе ускрати упис у именик адвоката, интересовано лице има право жалбе само Касационом Суду, а не и Скупштини Адв. Коморе, јер налази да ће се брже и са истом гаранцијом доћи до циља, јер Касац. Суд у коме суде и адвокати стално заседава и ради, а Скупштина ређе и теже. У § 8. Комисија је избацила заклетву за приправнике зато, што приправници раде за рачун адвоката и по упуствима његовим и за њихов рад одговара адвокат, код кога су уписани..