Branič

Број 7. и 8.

,Б Р А Н И Ч'

Страна 141

да представе они који нису опробали адвокатски живот. Прекидање самог суђења, учињено у циљу да судијама и адвокатима да мало одмора, не доноси овоме ни мало мира. Они налазе, заиста, у судским ходнидима и галеријама, колеге, авуе, каткад клијенте који један за другим говоре о различитим парницама и са којима треба моћи одмах дискутовати, будући већ на самој ствари и њеној суштини. Све предмете које је адвокат поређао у орману своје канцеларије мора имати уређене и у својој глави. Сам помен двају имена мора бити довољан да се сети предмета са свима појединостима. У свако доба, при случајном сусрету, мора бити присебан да одговори на свако питање које је у вези са ма којим предметом који му је предат у рад. Кад су суђења завршена, ако се адвокат не задржи у суду још један сат доцније каквим позивом код иследног судије да присуствује испиту свога клијента, враћа се својој кући. По повратку налази исте послове којима је цело његово јутро било испуњено. Нова писма на која треба одговорити, нови клијенти које треба примити, нове телефонске разговоре обавити. И тако све до вечере не може да улучи тренутак, не да би се одморио или одахнуо, већ само да се посвети проучавању предмета, а да не буде сваког тренутка узнемираван. Једва тек после вечере, кад нема још уз то какву пресуду избраног суда, имаће кеколико преко потребних часова за свршавање најхитнијих послова. Само кад путује у унутрашњост ради пле-

Кривица се не може одлагати због грађанског спора. Радојица и Милош оптужени су што су посекли једну букву у имању задруге Радића, а за тим, што су из револвера, на истом месту, пуцали на Душана, у намери да га убију, те су га тешко повредили. Државни тужилац тужио их је за дело горосече и покушај убиства чл. 111. зак. о шумама и §156. у вези §41. и 44. Крив. Зак. Оптужени се бране да су букву секли у

дирања сазна мало за одмор, ако се две ноћи узастопце проведене у возу и један даи посете и заступања могу сматрати као одмарања. Једино међутим од тога што, пошто је двадесет четири или четрдесет осам сати адвокат удаљен од своје канцеларије, има мало осећај овог доброчиног интелек : туалног одмора који му је непознат кад је код своје куће. А недеља ? рећиће се. Недеља! То је дан кад он највише ради, пошто једино тога дана може мирно радити. После јутра посвећеног спорту: лову, голфу или тенису, проводи цео дан затворен у својој канцеларији доводећи своје ствари у ред, прегледајући забелешке пледирања, припремајући предмете. И у понедељак, грозничав живот свег га обузима, остављајући му само време да подмири своје најпрешније послове. Ако додате овом простом и истинитом прегледу светски живот, пријеме, вечере у граду, неколике конференције које му се траже за социјалне установе, све ствари које су, за адвоката, готово једна професионална обавеза да се додаду осталим, имаћете тачну идеју о животу као што је његов. Зар није право речено, да је то најлепши и најинтересантнији живот, али у исто време и најтежи. Адвокат зна за јединствено задовољство духа, частољубља и положаја. Али он проводи горући живот, радећи петнаест часова дневно, преоптерећеним духом парничним бригама, са акапарисаним временом, вршењем једног позива који га свег узима и који, као Несусов огртач, прождире све његове снаге, апсорбује цео живот, да га оствари само на самртном часу.

својој шуми, а пуцали су на Душана у одбрани своје имовине и свог живота, јер их је секиром био напао на њиховом имању. Првостепени суд нађе да је потребно претходно расправити чија је државина и својина земљишта, на коме је извршена горосеча и на коме је учињено дело покушаја убиства, јер од тога зависи постојање првог дела, и питање нужне одбране имовине по другом делу, пошто обе стране престављају да је то земљиште њихова својина, а ни једна нема пуноважне доказе о својини. С тога

СУДСКА И АДМИНИСТРАТИВНА ПРАКСА