Branič

Број 7. и 8. ,Б Р А Н И Ч' Страна 149

вичну истрагу и у притвор Живојина, Драгољуба и Драгомира Н., из села Н., што су на дан 24. маја 1925. год. код суда општине Н. издали лажно уверење Милосаву Н., које је уверење и озваничено по наплати таксе код поменутог општинског суда, под бр. 1204, истог дана и предато Милосаву на употребу, „да се Милосав кије бавио куповином шљива у 1924. год. и од ових пекао ракију", са којим се Милосав користио код фин. управе у Рековцу, да би избегао плаћање таксе по тбр. 62 зак. о таксама, чиме су опт. Живојин, Драгољуб и Драгомир учинили дело из ст. I § 147. крив. зак. Дежурни судија решењем бр. 24135 од 31. августа 1925. г. понкштио је поменуто решење среског поглавара: ...Да ли је, дакле, једно писмено исправа или не, према § 147. крив зак., цени се по доказном својству самог писмена. Приватне писмене сведоџбе не могу се сматрати као исправе. Такве сведоџбе немају доказно дејство, пошто је потребно, да је сведок испитан од надлежне власти, према одредбама закона о судском поступку, у колико то није другојаче прописано. Инкриминисано уверење не може се другојаче узети него као приватна писмена сведоџба, без доказног својства, те у радњи оптужених нема представљеног дела из § 147. крив. зак". По § 131. к. с. п. и чл. 5. Устава судско је решење одмах извршно. Међутим, поглавар решењем својим бр. 12294 од 18. септембра 1925. год. ставио је под крив. истрагу и у притвор опт. Милосава за дело из ст. II § 147. к. зак., за употребу лажне исправе. Првостепени суд решењем бр. 29370 од 22. септембра 1925., са једним одвојеним мишљењем, оснажио је поменуто решење пом. власти, и доцније, приликом спровода суду, ставио је под суд и у притвор опт. Живојина, Драгољуба и Драгомира за дело издавања лажне исправе, а опт. Милосава за дело употребе лажне исправе из § 147. крив. зак. На претресу пак од 25. новембра 1925. г. решењем бр. 36944 првостепени суд је опт. Живојина, Драгољуба, Драгомира и Милосава „за представљено дело лажне исправе

Адвокатски конгрес у Нанту Пети годишњи конгрес Француског Адвокатског Удружења (1У АбзоааИоп №1к)па1е (1ез Ауоса1з с!е Ргапсе, сЗез Со1ошеб е! Рауз

и употребе исте из § 147. крив. зак. пустио испод суђења услед непостојања истог дела"; са разлога: „Да се признањем оптужених код иследне власти, које они ничим нису обеснажили, по § 225. крив. суд. пост. утврђује, да су оптужени Живојин, Драгољуб и Драгомир у инкриминисаном уверењу потврђеном од стране суда општине Н. 25. маја 1925. год. бр. 1204, — неистину потврдили да се опт. Милосјав није бавио куповином шљива, а да се званичним извештајем одељка фин. контроле, од 25. јула 1525. бр. 605 доказује, да је опт. Милосав, то инкриминисано уверење употребио код истог одељка ради ослобођења плаћања трошаринске таксе на продату ракијуу 4000 кгр. на овдашњој пијаци. И ако су оптужени тврдили у поменутом уверењу један неистинит факат, и ако је оггг. Милосав то уверење употребио у цељи ослобођења од плаћања трошаринске таксе, суд ипак налази да овде не може постојати кривично дело прављења лажне исправе из § 147. крив. зак., јер исто уверење не представља пуноважну исправу, каква се тражи по последњем ставу § 147. крив. зак., па да би могло постојати ово дело. По распису Министарства Финансија од 27. фебруара 1924. год. бр. 41168, који је издат на основу законског овлашћења у чл. 79. правилника за извршење закона о таксама, прописује се, да продавци произвођачи могу употребити као доказ о томе, да су производи које продају од сопственог производа и са сопственог земљишта, само уверење издато од стране надлежних општина. Инкриминисано уверење није издато од надлежне општине, већ од стране приватних лица, и према томе оно с обзиром на поменути распис не може послужити као пуноважни доказ о томе, јер овоуверење представљало би само сведоџбе незаклетих сведока, које за овај случај нијемеродавно као доказ..." Касац. Суд. решењем својим бр. 4765 од 31. л аја 1926. год. нашао је, да је решење првостеп. суда на закону основано. Саопштио Д. Д. Бранковић, судија.

с1е Рго1ес1огађ одржан у Нанту од 25. до 29. маја ове године, имао је, као и они који су му претходили, међународни карактер. Тај карактер су му стално давали његови ини-

ИЗ АДВОКАТУРЕ