Branič

Страна 578

„Б Р А Н И Ч"

Број 11

стало је једног битног елемента за постојање задруге, заједнице живота и рада. Према томе, Апелациони Суд је мишљења да се и питање наслеђа заоставштине Милошеве има да расправи по законским прописима о наслеђу у инокосном стању. Овакво мишљење Апелационог суда није тачно. И ако је задругар Милош отишао из задруге, та чињеница ипак није раскинула задружну везу између њега и других задругара, пошто је ои, и поред тога, остао са њима у имовној заједници. Он тиме није прекинуо везу са задругом, већ се има узети, да је и даље остао у задрузи. Та би веза била раскинута, да је Милош изузео свој део из задружне имовине — § 512. грађ. зак. или да је, не издвајајући свој део, изрично изјавио, да својим одласком раскида задружни однос, у коме последњем случају он би се према осталим задругарима појављивао само као смесничар. У Овом спору суд није ни једно ни друго констатовао. У таквој ситуацији својој Милош је био у могућности, да се врати задрузи, имајући свог удела у задружној имовини, што би можда он и учинио да није наступио рат. И одредбе §§ 511. и 513. грађ. зак. показују да неко остаје задругар и ако је од задруге удаљен или је, шта више самовољно без споразума са задругарима задружну кућу оставио. Ту закон не регулише колико то отсуство може најдуже трајати а још мање предвиђа као санкцију и раскид задружног односа. То пак, што је Милош отишао из задруге и што није са задругарима заједно радио има по закону само утицаја на питања о начину деобе приновка и приплода од тренутка, кад је Милош из задружне куће отишао и то како приновка и приплода у задружној кући, тако и онога, који је евентуално резултат рада самога Милоша о одласку његовом из задружне куће. Исто тако, могло би бити речи и о одговорности Милошевој за штету, која би се за време његова одсуства у задрузи догодила — §§ 511. и 513. грађ. зак. и законодавног решења од 7. II. 1847. г. В. Бр. 1787 (Зборник IV стр. 5) код § 511. грађ. зак. Из наведеног види се да је пок. Милош, који .је надживео задругара пок. Милана, умро као задругар, у задружном односу са пок. Драгомиром а не у инокосном стању и да га је задругар Драгомир надживео, те је Апелациони Суд имао с погледом на ово из § § 527. и 528. грађ. зак. да расправи питање о наслеђу о коме је реч у овоме спору". Београдски Апелациони Суд није усвојио ове примедбе, већ је у писму своме од 11. II. 1931. г. Бр. 1337 упутио следеће противразлоге: „По § § 57. и 507. грађ. зак. задруга је смеша заједничког имања, везана сродством, заједничким животом и радом. Где један од ових елемената не достаје, задруге нема,