Branič

Стрзна 604

.ВРАНИЧ 1

Врој 12

и т. зв. алтернативне п р е с у д е, то јест оне, по којима се има положитн заклетва, па се према положеној ил;и неположеној заклетви одређује и исход поведеног спора. — Међутим, сва ова разликовања немају сигурног ослонца у закону и више су резултат слободаог судијског закључивања и правне логике. Општи пак разлози за наше мишљење, које смо изложили у првом случају, важе одн. могу се применити и за овај случај. 3. — Као треће питање навешћемо Т0'1 да ли се код тражбина, чија је исплата предвиђена у ратама, на случај протека рока за исплату једне рате, може тражити одн. одобриги забрана или прибелешка и за обезбеду наплате оних рата, којима рок, у моменту траженог обезбеђења, још није протекао? Ово, наравно, под претпоставком, да није уговорено, да ће неплаћање о року једне рате повући за собом право поверилаца на тражење исплате целог дуга. Тако например: Молилац је у акту тражења забране поднео поравнање, којим је било утврђепо, да се исплата спорног дуга има вршити у ратама, па је навео, да је протеклим роком једне рате наступила опасност за наплату целога дуга у смислу тач. 1. § 394. гр. суд. пост. Међутим, Срески Суд за Град Београд, решењем својим Бр. 58.533/31., одобрио је забрану само за рату, којој је рок био протекао, а одбио је молиоца од већег тражења са разлога, што је нашао, да је то тражење „истакнуто пре уговоренога рока за исплату. А из те пак саме околности, што- је једној рати рок протекао не може се изводити закључак, да је наступила опасност и за наплату осталих рага, — те у погледу тога већег потраживања нема услова за забрану." Налазимо, да је суд у овоме случају потпуно правилно поступио, и то тим пре, што је спорна тражбина заснована на поравнању. Јер је поверилац, дајући свој пристанак на извршење исплате исте тражбине у више махова одн. у ратама, већ у напред рачунао са тим, да дужник неће бити у могућности, да је исплати одједанпут, па му је, по претпо>ставци, због тога и учинио олакшицу у плаћању. У области пак приватно-правних односа воља странака је суверена, те закључени споразуми имају између њих силу закона, и по правилу, не могу се једностраним поступцима одн. изјавама воље мењати ((§ 13. гр. зак.). 4. — Напослетку, ,као спорно питање по предметима обезбеђења појављује се и то: да ли суд треба да одобри више забрана у корист једног истог лица и за обезбеду наплате исте тражбине, не упуштајући се по дужности у оцену тога је ли дотична тражбина ранијом забрано^м одн. забранама довољно обезбеђена или није? Ово питање је од интереса нарочито данас, када се примећује, да многи по-