Branič

Страна 632

„Б Р А Н И Ч"

Број 12

На први захтев суд ће огласом, који ће се три пута ставити у (Службене) Новине, позвати, да му је онај, који је имао буде, за сто и један дан донесе, јер ће је суд после тога за уништену огласити. У огласу биће исправа тачно описана. По захтеву у Другој тачци, поступиће се као и у свакој парници. Питање о надлежности по другој тачци, није спорно, јер је тест законски јасан, а и срески суд у Свилајнцу признаје, да су за тражење издања нове исправе, на место старе, надлежни оба суда, и срески и окружни, према вредности саме исправе. Само је спорно питање о надлежности за тражење уништења (амортизације) нестале исправе по тач. 1. реченог § 204. Грађ. суд. пост. И закон о таксама у ТБр. 137. таксене тарифе наређује, да се за огласе несталих исправа што се желе судским путем уништити и новим заменити, наплаћује такса по вредности саме исправе. Обично се једним истим актом тражи и уништење нестале исправе и издање нове исправе, што ће стару заменити. Ове две радње стоје једна с другом у теоној и нераздвојној вези и чине једну целину, и једним су законским прописом обухваћене, те је потребно> да обе извршује један исти суд. Обично рад о правном уништењу једне исправе претходи завршном послу — издању нове исправе. Па када је закон у тач. 2 поменутог § 204. Грађ. суд. пост. предвидео, да ће се у случају, кад се тражи издање нове исправе, поступити као и у свакој редовној парници, т. ј. да ће према вредности исправе, што је у питању, бити одређена и надлежност судова и среских и окружних онако како наР е ђУЈУ чл. 5. тач. 1. чл. 7. I. под 1. зак. о установљењу сресјких и окружних судова, онда очевидно, кад се тражи у једном акту и уништај старе нестале исправе и издање нове, надлежност се има одређивати оиет по вредности исте исправе. Иначе, ако би за уништај ових несталих исправа, без обзира на њихову вредност, били надлежни само' окружни судови, као што мисли срески суд у Свилајнцу, а за издање нових исправа, мора се већ о тој вредности водити рачуна, онда би изашло, да би срески суд, кад су покренута оба посла — и уништај нестале исправе и издање нове — у свима олучајевима издања нове исправе, где је он несумњиво надлежан до 5.000.— динара вредности, контролисао рад окружног суда, као старијег, који врши амортизацију нестале исправе, а то нити би било логично, нити у духу позитивних закона, кој И говоре о рангу и старешинству судова. Са свих ових разлога, Општа седница Касационог Суда, у свему саглашавајући се са одлуком свога другог одељења од 2. октобра 1931. године бр. 10616, а на основу тачке 2. § 16. Зак. о устројству Касациоиог суда даје ово м и ш љ е њ е: