Branič

Број 12

„Б Р А Н И Ч*

Страна 633

да су за уништај несталих исправа по тач. 1. § 204. грађ. суд. поот. надлежни и срески и окружни судови по вредноети тих исправа. А кад се тражи уништај несталих исправа, што немају одређене количине вредности, надлежан ,је само окружни суд, онако исто као што је надлежан и за све спорове, чији се предмети не могу проценити. Из опште седнице Касационог Суда 23. новембра 1931. г. Бр. 12594 у Београду. Тих. М. Ивановић Један случај фиктивне нужне одбране и дводако гледиште Касационог Суда по истој кривици. а) По кривици оптуженог Н. Окружни Суд за град Београд донео је пресуду Бр. 65502/29. у којој је извинио казке оптуженог Н. због дела убиства из § 156. срп. к. з. услед постојања нужне одбране на његовој страни. Овај случај је од интереса прегледати са тога разлога, што је ова пресуда поништена од стране Касационог Суда, пошто овај суд налази да нема вужне одбране. Први суд доноси другу пресуду у истом смислу, мимо примедбе Касационог Суда, а Касациони Суд у истом оделењу доноси другу одлуку у сасвим другом смислу, т. ј. оснажава пресуду горњег суда која је идентична са првом пресудом. Окружни Суд за град Београд дајући образложење о постојању нужне одбране у једном делу својих разлога вели: „Ислеђењем је утврђено да је означеног дана оптужени Н. имао већу суму новаца и да је чувши звук и разговоре у подруму своје куће могао веровати да су у подруму крадљивци и да су му новац за време његовог осуства од куће украли и да је пуцајући имао уверење да је човек ко.ји бежи из његове авлије извршио крађу и тиме извршио напад на његово правно заштићено добро". Базирајући своју пресуду на факту вероватноће пос^ јања напада на имовинско правно добро оптуженог Н. у виду крађе — суд је квалификовао убиство из § 156. срп. к. з. као убиство извршено у нужној одбрани и применио § 54. срп. к. з. на овај случај. Међутим Касациони Суд примедбама својим Бр. 15764/29. поништио је предњу пресуду Окружног Суда за град Београд сматрајући да у овом конкретном случају нема услова за нужну одбрану, Тако Касациони Суд (у своме I оделењу) у разлозима својих примедаба вели: „Из одредбе § 54. срп. к. з. којим је предвиђена нужна одбрана види се јасно да се ова састоји из два дела : 1) напада и 2) одбијање овог. Као фактички моменти, да би опште могло бити речи о нужној одбрани, они морају постојати у спољњем фактичком свету. Што значи да не може бити речи о нужној одбрани ако напада као утиска спољнег