Branič

Страна 634

.БРАНИЧ,

Број 12

чулног свега није било т. ј. да он онда,кад је само продукат заблуде учиниоца кривичног дела није установа у смислу овог законског протшса. За одређивање поменутог појава у смислу овог законског прописа потребно је још и то, у колико се тиче напада: а) да је садашњи, б) да је против праван в) да је уперен противу добра у закону предвиђенога, који га одбија или кога другог. Одбијање напада мора се састојати: а) у инкриминисаној повреди нападачевих добара, б) таква повреда према лицу, месту, времену, начину напада и других опстојагељства мора резултирати као нужна за одбијање напада". Прелазећи даље на утврђивање елемената за постојање нул<не одбране Касациони Суд налази да их нема јер је оптужени био „уверен" да постоји напад на његово кривично правно добро. Поступајући по предњим примедбама Касационог Суда иоменути нижи суд је донео другу пресуду Бр. 7353/30. стојећи на гледишту своје прве пресуде, али само с том разликом, што се у разлозима ове друге пресуде вели да је оптужени Н. делао више него што је било потребно за нужну одбрану дакле да је „прекорачио границе нужне одбране, те се „не може ни казнити већ се има извинити сваке казне сходно § 24. став III. к. з. за Краљевииу Југославију. Касациони Суд одлуком својом (I. оделења) Бр. 11632/30 оснажио је другу пресуду Окружног Суда за град Београд као на закону основану, и ако ова пресуда почива на истим основима као и ранија али с извесном модификацијом. б) Друга одлука Касациоиог Суда, истог оделења. Бр. 11632/30. сматрамо да је на закону неоснована, док је прва ко.јом је поништена прва пресуда нижег суда Бр. 15764 29., чије смо разлоге горе цитирали, на закону основана, а слаже се и са принципима постављеним од стране Науке Кривичног Права. Основни принцип у правосуђу, правди и правици то је сталност и једнообразност у судским одлукама, а тиме се ствара и сама судска пракса. Ово пак тим пре, када закон даје дефиницију извесног правног појма, а који је случај и са нужном одбраном. § 24. став II. даје следећу дефиницију нужне одбране: „Нужна је одбрана она одбрана ко.ја је потребна да се од себе или кога другог одбије истовремени противправни напад". Дакле основно је у овој дефиницији, да постоји напад и одбијање овог. Како истрагом није утврђено-, у овом конкретном случају, да је оптуженом Н. украђен новац, дакле на тај начин нема ни напада на његово имовинско кривичноправно добро, што је умесно констатовао и Касацони Суд у првим својим примедбама, већ да је оптужени само држао - веровао — да му је новац урађен. Према томе и нема усло-