Branič

Страна 00

„Б Р А Н И Ч"

Број 2

школској власти, послодавцу), да их они казне и над њима воде надзор. Тек, ако су такви, неурачунљиви малолетници, наиуштени или покварени, предају се заводу за васпитање или подесној породици, где остају док не буду поправљени, али најмање годину дана, а најдаље до навршене двадесет прве године живота. Према томе наш кривични законик дели млађе малолетнике, који немају подобност за урачунљивост, у две групе: прву групу сачивају млађи малолетници који су случајни кривци, а Другу који су напуштени и морално покварени, тако, да се, у таквом њиховом стању, налази и узрок извршења самог кривичног дела. Противу криминалитета ових млађих малолетника, који су радили не схватајући природу и значај свога дела, заканодавац је, дакле, прописао исте мере, које су прописане и за децу, само са том разликом, што је за њих одредио и најкраће време, у коме морају остати на васпитању, било у заводу било у подесној породици. 2). Пропис §. 28. кривичног законика, у коме је изложено, како ће се поступити са оним млађим малолетницима, који су толико зрели, да су могли схватити природу и значај свога дела и по томе схватању радити, код којих, дакле, иостоји подобност за урачунљивост. Противу њих су прописане мере: укор, отпуштање на прокушавање, упућивање у завод за васпитање и упућивање у завод за поправљање. И ове млађе малолетнике, који имају подобност за урачунљивост, законодавац је поделио у две групе : 1) оне, за које су довољне блаже мере, као укор и отпуштање на прокушавање и 2) оне, којима је потребно васпитање или поправљање. Која ће се од мера, предвиђених у §. 28. кривичног закона, применити према млађем малолетнику, зависи од три фактора : 1) тежине извршеног кривичног дела, 2) одсуства контроле и позитивних утицаја услед чега млађи малолетник постаје напуштен, и 3) моралног стања млађег малолетника. Тако : укор ће се изрећи, ако је кривично Дело незнатније природе и ако је потекло из очевидне непромишљености или лакомислености, а отпуштање на прокуш а в а њ е до једне године дана изриче се, ако је кривично дело потекло из непромишљености или лакомислености, а теже је природе. Ове две мере примењују се, дакле, према млађим малолетницима, који врше, било лакша било тежа кривична дела, али не из напуштености или моралне покварености већ из непромишљености или лакомислености. То су мере према првој групи млађих малолетника, подобних за урачунљивост, дакле према онима, за чије поправљање нису потребне теже репресивне мере.