Branič

Број 8

„Б Р А Н И Ч"

Страна 409

несе с погледом на горе наведено у овим примедбама као и то: да се има претпоставити да је грађански брак закључен у Алжиру, брак закључен у форми коју тамошњи закони признају и да тужена страна, односно тога није чинила никакве примедбе, да је дакле тај брак закл>учен у ванредним приликама приликом Светског рата, — да у овом спору није констатовано да је при закључењу тога брака повређен национални закон у погледу погодаба за брак т. ј. да је случај какве брачне препреке. и на послетку није утврђено и тужећа страна није то износила да су супрузи закључењем грађанског брака у страној држави ишли на то да у чему обиђу свој национални закон — радили на ГгопШ 1е§1б т. ј. ишли на то да обиђу препреку која по њиховом националном закону сто.ји на путу да брак закључе. IV). Београдски Апелациони суд није усвојио предње примедбе Касационог суда већ је дао своје против разлоге, велећи: „Одредбе §§ 60 и 91 грађ. зак. а у вези законодавног решења код § 60 поменутог закона у погледу форме закључења брака ако је у питању наш грађанин православне вере са територије раније Краљевине Србије императивне су приро,де и као такве јавно правног поретка, те је према томе наш грађанин дужан истих се придржавати, па баш да је брак закључен и на страни (§ 5 грађ. зак.). Свечана религиозна форма каква се тражи за пуноважност таквог брака или његов суштаствен битни елеменат (Гогта сШ еззе га) без које форме стварна заједница таквог супружника не би могла произвести законске последице пуноважне брачне заједнице. Отуда, и што се тиче форме закључења брака, не може се на спорни случај применити начело: 1осиз ге§;1<: ас1ит а што је и у разлозима пресуде Првостепеног суда није овај суд усвојио, наведено. Јер овде није у пигању таква форма, којом би се имао један правни посао само констатовати, те да би имало места примени помену тог начела већ један битни елеменат без кога се по раније наведеним законским прописима и само закључење брака може замислити. По начелима Међународног приватног права, на која упућују примедбе Касационог суда, да би се знало да ли је један странац ожењен има се ценити по његовом националном закону и то како у случају да је брак склопљен између супружника у њиховој земљи тако и V случају да је брак склопљен у туђој држави. То је последица туђег начела по коме се питање о статусу једног лица има ценити по законима његове отацбине. У случају који је иа расправи национални закон и у погледу форме којој црквени брак придаје особиту важност. Овом важном материјом што се тиче форме брака, бавила се и Хашка Конференција од 12 јуна 1902 год. која је у